Ормуски мореуз: Јесу ли поморске блокаде успевале кроз историју

Прошао је још један викенд збрке око Ормуског мореуза.

Док је на снази крхко примирје, ирански министар спољних послова саопштио је 17. априла да је мореуз „потпуно отворен током преосталог периода прекида ватре (постигнутог 8. априла)“ за трговачке бродове.

Али само дан касније, Техеран је променио одлуку и поново затворио мореуз, незадовољан зато што су Сједињене Америчке Државе наставиле поморску блокаду иранских лука.

Велики број танкера тада је пријавио да су ирански бродови отварали ватру на њих или да су им наредили да отплове из Ормуског мореуза.

Одлука Америке да уведе властиту блокаду вратила је у жижу јавности једну од најстаријих алатки принуде у ратна времена: пресецање поморских путева ради слабљења економије, нарушавања трговине и присиљавања непријатеља да промени одлуке или се повинује захтевима.

Иако такве мере могу да буду ефикасне као вид притиска, историја показује да је њихов шири утицај много сложенији.

У неким случајевима, поготово током два светска рата, поморске блокаде одиграле су значајну улогу у нарушавању способности земље да одржи вођење сукоба.

У другима, попут блокада у Гази и Јемену, продубиле су хуманитарне кризе а да нису довеле до трајних политичких исхода.

Британска блокада Немачке у Првом светском рату

Поморска блокада Немачке у Првом светском рату често се наводи као класичан пример.

Уместо да директно блокира немачке луке, Велика Британија се ослонила на доминацију у Северном мору како би контролисала поморски саобраћај.

Краљевска морнарица је прегледала бродове и вршила притисак на неутралне земље, практично одсекавши Немачку од светске трговине.

Временом се списак забрањене робе проширио изван војних залиха да би обухватио храну и вештачко ђубриво.

Немачка је испрва успела да ублажи њихов утицај трговином преко неутралних земаља и прилагођавањем домаћег становништва.

Али како се рат продужавао, увоз је драматично опадао, а несташица кључних материјала је смањила пољопривредни и индустријски учинак.

Последице по друштво биле су бруталне.

Несташица хране се 1916. године претворила у праву кризу.

Такозвана „Зима репе“ постала је симбол тешког живота, а историчари процењују да су стотине хиљада цивила умрле од неухрањености и сродних болести.

Иако блокада није била једини разлог немачког пораза, историчари је сматрају значајним фактором у слабљењу способности земље да настави вођење рата.

Савезничка блокада Јапана у Другом светском рату

Јапанска зависност од поморских линија снабдевања учинила је ову земљу посебно рањивом на блокаду.

Као острвска земља, она се ослањала на поморске путеве за увоз нафте, сировина и хране, и за снабдевање властитих војних снага широм Пацифика.

Од 1943. године, америчке подморнице све су више гађале јапанске трговачке бродове, док су касније операције минирања из ваздуха, нарочито Операција изгладњивање, додатно нарушиле кључне поморске руте.

Последњих година рата, јапанска трговачка флота била је углавном уништена.

Послератна процена сугерише да је овај колапс био крупан фактор у слому њене ратне привреде.

За разлику од Немачке, Јапан није имао значајних копнених рута да би умањио тај притисак.

Иако је његова предаја била резултат бројних фактора, међу којима и бацање атомских бомби и улазак Совјетског Савеза у рат, пресецање поморских линија снабдевања одиграло је кључну улогу.

Погледајте видео: Колико су делотворне санкције према некој земљи

'Поморски карантин' Кубе 1962.

Кубанска ракетна криза илуструје различиту употребу поморског притиска.

Сједињене Америчке Државе намерно су избегавале да назову акцију блокадом, уместо тога користећи израз „карантин“ како би заобишле правне последице.

Под председником Џоном Кенедијем, америчке морнаричке снаге послате су да спрече да совјетска војна опрема стигне до Кубе.

Циљ је био ограничен и прецизан: да се заустави даље размештање ракета и створи 'полуга' за преговоре са Москвом.

Операција је трајала мање од месец дана и функционисала је углавном као одвраћање.

Суочени са ризиком од сукоба, неки совјетски бродови су се окренули и пошли назад.

У комбинацији са интензивном дипломатијом, пат-позиција се завршила повлачењем совјетских ракета са Кубе и, у тајности, америчких ракета из Турске.

У односу на његов зацртани циљ, карантин се сматра ефикасним.

Погледајте: Револуција, тајне операције и нуклеарна криза - како су урушени односи САД и Кубе

Поморске санкције УН Ираку

После ирачке инвазије на Кувајт 1990, Савет безбедности Уједињених нација увео је свеобухватне санкције, у које су спадале и мере надзора и ограничавање поморског саобраћаја.

Ове контроле, на снази током читавих 1990-тих и раних 2000-тих, постале су важан део напора за економско изоловање Ирака и његово присиљавање да се повинује међународним захтевима.

Иако је приступ Ирака мору био ограничен, поморска блокада је одиграла улогу у заустављању увоза нафте.

Међутим, копнене руте су у извесној мери омогућиле избегавање санкција, смањивши утицај саме блокаде.

У пракси, ове мере биле су најефикасније кад су биле комбиноване са ширим санкцијама и војним притиском.

Санкције на мору против бивше СР Југославије

Током ратова на Балкану, санкције УН против Савезне Републике Југославије биле су примењена на мору кроз заједничку операцију НАТО и Европске уније.

На Јадранском мору између 1992. и 1996, хиљаде бродова је пролазило кроз преглед, а стотине су биле преусмераване или заустављане.

Релативно сведена географија учинила је примену лакшом.

Ове операције учврстиле су ефикасност санкција подизањем цене за њихово кршење.

Али оне нису, саме по себи, окончале сукоб.

Била је потребна шира мешавина војног и дипломатског притиска да би се постигао споразум.

Блокада Газе

Блокада Појаса Газе, која је на снази од 2007. године, део је ширег система ограничења кретања, трговине и приступа ресурсима.

Њена поморска компонента - пооштрена од 2009. године - играла је кључну улогу у ограничавању приступа мору.

Израел тврди да су мере неопходне како би се спречило шверц оружја.

Хуманитарне организације тврде да су оне озбиљно нарушиле привреду и животне услове у палестинској енклави.

Правни статус блокаде остаје споран.

У саветодавном мишљењу из 2024. године, Међународни суд правде истакао је сталну забринутост због ситуације на палестинским територијама.

Упркос годинама ограничења, блокада није спречила поновљене циклусе насиља на територији. Иако је одржала притисак, није донела трајну безбедност нити политичко решење.

Саудијска блокада Јемена

Од 2015, коалиција предвођена Саудијском Арабијом увела је ограничења у луке и ваздушни простор Јемена, а циљ је био да ограничи проток оружја до снага Хута.

Јемен се умногоме ослања на увоз, тако да су ове мере имале директног утицаја на цивиле.

Уједињене нације изнова упозоравају на ризик од глади, несташице горива и притиска на здравствене системе.

Требало је да механизми инспекције доведу у равнотежу забринутост због безбедности у вези са хуманитарним потребама, али одлагања су често омела снабдевање.

Блокада је појачала притисак на јеменске Хуте, али није довела до одлучујућег исхода.

Уместо тога, допринела је продубљивању хуманитарне кризе и изазвала сталне критике међународне заједнице.

Погледајте видео о блокади Ормуског мореуза

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу,Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на bbcnasrpskom@bbc.co.uk