'После пута у Индију пронашли су ми 38 паразита у мозгу'

Лоури Денман је први пут схватила да нешто није у реду када је током боравка у тоалету доживела језиво откриц́е.

Избацила је пантљичару дугу око метар.

„Изгледала је одвратно, као селотејп са ситним испупчењима", прича 42-годишњакиња из Велса.

То је био први симптом неуроцистицеркозе, инфекције централног нервног система, изазване ларвама свињске пантљичаре.

У мозгу је имала чак 38 ларви паразита, због чега је добила изузетно јаке главобоље, епилептичне нападе и психозу.

Лоури је једна од свега неколико људи којима се сваке године у Уједињеном Краљевству (УК) дијагностикује ова инфекција мозга.

После вишегодишње борбе да поврати здравље, Лоури жели да њено тешко искуство претвори у нешто корисно тако што говори о овој болести.

Лоури је 2007. године отишла на тромесечно путовање по Индији.

Њен лекар, Брендан Хили, специјалиста за инфективне болести и медицинску микробиологију, сматра да се управо тамо заразила.

Лоури је одлучила да током путовања не једе месо, надајући се да ће тако избећи тровање храном.

Међутим, доктор Хили верује да је случајно појела свињетину затровану микроскопским јајашцима свињске пантљичаре.

Лоури је тек три године касније, 2010., у тоалету ресторана приметила пантљичару.

Обратила се лекару опште праксе, али су резултати анализе столице били уредни, и како се добро осећала, наставила је да живи као и раније.

Међутим, у року од годину дана почеле су ужасне главобоље.

Затим је 2011. доживела први епилептични напад.

„Почела сам озбиљно да се мучим да изговорим поједине речи", каже она.

„Следеће шта ми се десило је да сам се освестила у колима хитне помоћи и упитала се: 'Како се ово догодило? Зашто?'"

Затим је смештена у болницу и урађени су јој компјутеризована томографија (ЦТ) и магнетна резонанца мозга.

Доктор је позвао да јој саопшти резултате.

„'Прегледали смо ваше снимке и пронашли 38 паразита у Вашем мозгу', рекао ми је доктор", каже Лоури.

„Мама и ја смо биле потпуно забезекнуте.

„Само смо се погледале и помислиле: 'Шта је забога то?'", присећа се она.

Лекари су у почетку сумњали на токсоплазмозу, инфекцију која се преноси контактом са изметом заражених мачака.

Међутим, њен мајка је упитала да ли би епилептични напад могао да буде повезан са пантљичаром коју је њена ћерка открила годину дана раније.

После додатних испитивања коначно јој је дијагностикована неуроцистицеркоза.

„У том тренутку имате безброј питања, јер једноставно не знате шта вас чека у погледу вашег здрављу", каже Лоури.

Свињска пантљичара (Taenia solium) постоји широм света.

Ипак, инфекције су нарочито честе у појединим деловима Латинске Америке, Јужне Азије, Југоисточне Азије, и подсахарске Африке.

Ширењу овог паразита погодују лоши санитарни услови, а инфекције су чешће у областима где живе људи у блиском контакту са свињама, подаци су америчког Центра за контролу и превенцију болести (ЦДЦ).

Светска здравствена организација (СЗО) процењује да широм света до 8,3 милиона људи има симптоматску или асимптоматску неуроцистицеркозу.

То је један је од водећих узрока епилепсије који може да се спречи у подручјима где је ова болест честа.

Људи могу да се заразе свињском пантљичаром ако једу сирово или недовољно термички обрађено свињско месо.

Међутим, само конзумирање оваквог меса не доводи директно до неуроцистицеркозе.

Човек који је заражен овим паразитом може да избаци његова микроскопска јајашца столицом.

Ако после коришћења тоалета не опере темељно руке, јајашца могу да доспеју на храну или воду коју додирује, а затим неко други може да их унесе у организам.

У људском телу из јаја се развијају ларве које могу да образују цисте у различитим органима, међу којима су мишићи, срце и очи.

Ово стање назива се цистицеркоза.

Када се цисте развију у мозгу или кичменој мождини, болест се назива неуроцистицеркоза и то је њен најтежи облик.

Лоури је провела две недеље у болници, где је лечена антипаразитним лековима и стероидима.

У почетку је изгледало да терапија даје резултате.

Неколико година била је доброг здравља, али се онда једног дана срушила на радном месту.

Снимци су показали велика отицања у њеном мозгу око паразита.

Постала је дезоријентисана и почела је да осећа трњење и пецкање у различитим деловима тела.

На крају је морала да напусти посао и пресели се код оца.

Добијала је стероиде који су променили њен физички изглед, а како је имала све мање могућности да живи нормалан живот, постајала је све депресивнија и на крају јој је ментално здравље било озбиљно нарушено.

„Почели су да се јављају параноја и психоза...

„Имала сам јаку анксиозност и нападе панике", каже Лоури, која је шест недеља провела у неуропсихијатријској болници.

„Потпуно сам изгубила контролу над собом“, додаје она.

„Моја породица је лудела јер се све погоршавало".

Опоравак је био дуг и тежак, а на посао се коначно вратила тек 2022.

Доктор Хили каже да је Лоури пацијенткиња која се среће само једном у каријери и да су о њеном случају расправљали бројни водећи стручњаци у Уједињеном Краљевству (УК) и Сједињеним Америчким Државама (САД).

„Многи специјалисти за инфективне болести током целе каријере неће видети ниједан овакав случај.

„Толико је редак", каже он.

После година здравствених проблема, паразити у Лоурином мозгу су сада калцификовани.

„Нисам имала операцију којом би их уклонили из мозга", каже она.

Лоури је примила терапију која је „уништила сва јајашца паразита и, срећом, сада изгледа да је најтежи део болести прошао", каже Хили.

Од 2017. године није имала ниједан напад, али ће до краја живота морати да узима лекове против епилепсије.

Лоури је одлучна да из њеног тешког искуства извуче нешто позитивно.

„Желим да наставим живот и и све више говорим о овој болести", каже она.

„Срећна сам што сам жива, поново здрава и у доброј форми и то никада не узимам здраво за готово", додаје.

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу,Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на bbcnasrpskom@bbc.co.uk