И Грчка уводи забрану друштвених мрежа за млађе од 15, шта се дешава у Србији

Без кравате, са осмехом на лицу, грчки премијер Киријакос Мицотакис најавио је забрану приступа друштвеним мрежама деци млађој од 15 година од 2027.

У видео-снимку, објављеном на премијеровом званичном профилу на друштвеним мрежама, 58-годишњи шеф владе казао је да иако младима оваква мера може да изгледа неправедно, она је неопходна из здравствених разлога.

„Сигуран сам да ће се многи млади међу вама наљутити на мене.

„Да сам ваших година, можда бих се осећао слично", казао је Мицотакис, пренели су грчки медији.

Ипак, изложеност друштвеним мрежама има последице.

„Дизајн неких апликација, који ствара зависност, пословни модел који је заснован на вашој пажњи - на томе колико времена проводите испред екрана мобилног телефона - и који вам одузима део невиности и слободе, мора у неком тренутку да се заустави“, рекао је.

Његова влада већ је усвојила забрану мобилних телефона у школама.

Сигуран сам да Грчка неће бити последња држава која ће донети овакав закон и тражићемо да Европска унија крене у истом правцу, додао је премијер.

Раније ове године парламент у Португалу усвојио је закон по коме млађи од 13 не могу да имају профиле на друштвеним мрежама, док је за децу од 13 до 16 година потребна сагласност родитеља.

Словенија, Велика Британија, Аустрија и Шпанија најавиле су да раде на сличним забранама.

И у хрватском Сабору расправљало се почетком ове године о сличној мери на предлог опозиције, али није још усвојен.

У Србији није било сличних најава, али је у припреми закон о ограничењу употребе мобилних телефона у школама, на коме ради Заштитник грађана.

Према ранијим истраживањима деца у Србији су у европском врху по коришћењу друштвених мрежа.

Око 45 одсто између девет и 11 година каже да користи друштвене мреже сваки дан, док је тај проценат у Немачкој 11, показало је раније истраживање Деца Европе на интернету спроведено у 19 европских земаља.

Међу децом узраста од 12 до 14 година, њих 86 одсто свакодневно је користило друштвене мреже, што је највећи проценат међу испитаним државама.

Предлози у Србији и 'покајање'

У појединим школама у Србији већ је забрањена употреба мобилних телефона.

Са предлогом закона који би уредио употребу телефона, таблета и паметних сатова, а на коме ради Заштитник грађана, ученици ван наставног процеса не би могли да користе ове уређаје ни у једној школи.

У току су консултације о предложеном документу, који према писању домаћих медија, предвиђа да ученици предају дигиталне уређаје чим уђу у школску зграду.

Они би им били враћени на изласку из школе, или у изузетним ситуацијама док су у образовној установи.

Предвиђене су новчане казне за школе и родитеље у случају непоштовања правила, али и казне за ученике.

Предлог закона садржи и могућност - 'покајања'.

Ако се ученик који није хтео да преда телефон, и који је због тога удаљен из школе, покаје, биће му уписани само неоправдани изостанци за часове којима није присуствовао.

Такође, директор против њега неће покренути васпитно-дисциплински поступак, пренело је више медија.

Како забрана функционише у Аустралији?

Прва држава која је увела забрану друштвених мрежа била је Аустралија, где овим платформама не би требало да могу да приступе млађи од 16 година.

Три месеца од почетка примене закона, компаније које стоје иза друштвених мрежа не чине довољно да деца не посећују њихове платформе, један је од закључака анализе државног регулаторног тела.

Док је забрана у Аустралији уведена уз велику помпу, многи признају да многи млађи од 16 година и даље користе десет платформи обухваћених законом: Фејсбук, Instagram, Снепчет, Тхреадс, ТикТок, Икс, Јутјуб, Редит и стриминг платформе Кик и Твич.

Када је ББЦ посетио једну школу у Сиднеју у фебруару, већина ученика који су користили друштвене мреже пре забране и даље је имала приступ.

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на bbcnasrpskom@bbc.co.uk