Путин у Кини: Договор о изградњи великог гасовода, инјекција руској привреди

Руски председник Владимир Путин дочекан је уз црвени тепих и војне почасти у Пекингу, а кинеског председника Сија Ђинпинга назвао је „драгим пријатељем“.

Током разговора употребио је и кинеску пословицу: „Чак и ако се нисмо видели један дан, изгледа као да су прошле три јесени“, која се обично користи за описивање чекања неког значајног догађаја.

Односи Москве и Пекинга достигли су „незапамћено висок ниво“, додао је.

Си је критиковао „једнострану хегемонију“ у свету и позвао на стварање „праведнијег система глобалног управљања“.

„Односи Кине и Русије ушли у нову фазу вец́ег напретка и бржег развоја“, рекао је Си, преносе кинески медији.

Током разговора, двојица председника су обновили планове о изградњи великог гасовода између Русије и Кине.

За сада нису објављени детаљи о пројекту „Снага Сибира 2“, једним од кључних питања привредне сарадње Москве и Пекинга, или временски оквир за његов завршетак.

Претходно договорени споразум је годинама био у застоју због неслагања око цене, али су две земље постигле „начелни договор“ о гасоводу, рекао је новинарима Дмитриј Песков, портпарол Кремља.

„Неке нијансе још треба разјаснити, али разумевање вец́ постоји“, цитира речи Пескова руска државна новинска агенција РИА Новости.

Када пројекат буде завршен, процењује се да би Кина могла да добије до 50 милијарди кубних метара гаса годишње, преко Монголије, из гасних поља руског Јамала.

То је око 12 одсто укупне потрошње гаса у Кини, на основу процена из 2025. године.

Раније ове недеље, медији су пренели да су руски енергетски гигант Гаспром и Кинеска национална нафтна корпорација потписали прелиминарни споразум о изградњи гасовода.

С обзиром да је руска привреда под све вец́им притиском и санкцијама неких европских земаља и САД-а, пројекат ц́е имати велики значај за Русију.

Кина је главни трговински партнер Русије, а такође и њен највец́и купац нафте и гаса.

Током Путинове посете Пекингу требало би да буде потписано више од 20 споразума међудржавних споразума о трговини и технологији, као и декларација о „мултиполарном светском поретку“.

Путинова посета Пекингу уследила је неколико дана пошто је амерички председник Доналд Трамп посетио Кину.

Била је то прва Трампова посета Пекингу после скоро деценије.

Трамп је описао разговоре као „веома успешне“, док их је Си назвао „историјском прекретницом“.

На почетку сусрета, Си и Путин су разговарали и о енергетској сарадњи две земље.

Русија је „поуздан добављач енергије“, посебно у тренутку кризе на Блиском истоку, рекао је Путин.

Кина је и даље највец́и купац руске нафте и кључни савезник, упркос санкцијама.

Једна од тема сусрета Сија и Путина је и стање на увек нестабилном Блиском истоку, посебно америчко-израелских напада на Иран.

Ситуација на Блиском истоку је на „критичној прекретници“ и тренутно прелази из рата у мир, рекао је кинески председник, према медијима у Пекингу.

„Мој предлог од четири тачке за одржавање мира на Блиском истоку има за циљ да даље изгради међународни консензус, допринесе смањењу напетости и сукоба и промовише мир“, рекао је Си.

Споразум о добросуседству и пријатељској сарадњи Кине и Русије је продужен, преносе кинески медији.

Стратешки споразум дефинише основу за мирне односе, привредну сарадњу и дипломатско и геополитичко ослањање између две земље.

У њему су и одредбе о војној сарадњи и одбрамбеним пактовима.

Двадесетогодишњи споразум потписали су 2001. године, а продужен је за још пет година после истека у фебруару 2022. године.

Сада је наводно поново продужен.

У дану када је Путин почео разговоре у Пекингу, из кабинета председника Србије саопштено је да ће Александар Вучић боравити у званичној посети Кини од 24. до 28. маја, на позив Сија Ђинпинга.

Балансирање са Западом

Извештава: Лора Бикер, дописница из Пекинга

Кинески председник Си жели да покаже да је близак суседу и савезнику, али не превише, јер га је руска инвазија на Украјину довела у незгодан положај.

Кина није осудила Путинове потезе, док истовремено покушава да одржи везе са Западом који са опрезом посматра како њих двојица стоје један поред другог.

Русија је покренула инвазију на Украјину у фебруару 2022. године, само неколико недеља пошто је Путин рекао да партнерство са Кином „нема ограничења“.

Од почетка рата, привредне везе Русије и Кине су се продубиле, а билатерална трговина је сада скочила на рекордне нивое.

Кина би могла да пружи Москви економски спас.

Пекинг не жели дестабилизујуц́и рат у Европи, Си жели стабилност.

Али такође не жели да види колапс Путиновог режима.

То је тежак баланс за Пекинг.

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на bbcnasrpskom@bbc.co.uk