Направили модел за стабилизацију економије и добили Нобелову награду

Роберт Хол и Мајк Вудфорд добитници су Нобелове награде за економију за 2026. саопштио је Нобелов комитет.

Награду су добили због модела који користе централне банке и министарства финансија широм света за стабилизацију економију.

„Због њих можемо боље да се носимо са економским шоковима, попут енергетских криза или наглих промена у потрошњи домац́инстава", изјавио је Џон Хаслер, председник Комитета за доделу награде за економске науке, преноси агенција Ројтерс.

Водеће светске централне банке, које се тренутно суочавају са енергетским шоком изазваним ратом у Ирану, често помињу Вудфорда и Хола.

Економије могу да се одржавају у равнотежи само уколико се узму у обзир милиони одлука које на микронивоу повлаче домац́инства и предузец́а, а не применом теорија „одозго на доле" о томе како привреда функционише, њихов је кључни закључак.

„Надлежни не би требало да посматрају стабилизацију економије као процес који спроводе људи који једноставно повлаче полуге контроле", изјавио је 70-годишњи Вудфорд са Универзитета Колумбија на конференцији за медије.

Централне банке су се 1970-их бориле против енормно високе инфлације услед нафтних шокова.

Нови оквир се показао корисним током глобалне финансијске кризе с краја прве деценије 21. века, указао је Мајк Вудфорд, додајући да је служио као подршка традиционалним инструментима монетарне политике.

Рад ове двојице економиста допринео је да заживе многи концепти попут „усмеравања очекивања" (forward guidance) као будуц́ег курса монетарне политике или идеје о „тврдокорној" (или „лењој") инфлацији, где промене цена заостају за изменама у тражњи.

Њихов рад је промовисао и „јаз производње" (output gap) - меру притиска тражње у привреди и ефикасности коришц́ења ресурса.

Циљ политике стабилизације у том случају је да тај јаз сведе на нулу.

Погледајте видео о Баб ел-Мандеб, другој кључној бродској рути

Кључни концепт централних банака

Роберт Хол је био саветник америчког Министарства финансија, Министарства правде и Одбора Федералних резерви.

У раду објављеном 1978. указао је да одлуке домац́инстава о потрошњи савршено показују њихова очекивања.

Његова запажања искористио је Вудфорд у моделу који објашњава како се одређује потрошња.

Он је показао и да централне банке могу да подстакну или успоре економску активност прилагођавањем каматних стопа, а не само количином новца у оптицају.

По тим концептима и сада раде централне банке.

Пракса давања смерница о будуц́ој монетарној политици (forward guidance) постала је нарочито важна после финансијске кризе 2008.

Тада су каматне стопе биле близу нуле или чак негативне, а чинило се да су инструменти стандардне монетарне политике исцрпљени.

Награда за економију последње је додељено признање ове, 2026. године, а вредност јој је око 1,1 милиона евра.

Додељује се од 1969. године и установила ју је Шведска централна банка.

Вец́ина досадашњих лауреата је из САД-а.

До сада су је освојиле само три жене, а последња међу њима је Клаудија Голдин, која је добила 2023. за рад о утицају пола на зараде и запосленост у Америци.

Џоел Мокир, Филип Агион и Питер Хауит добитници су Нобелове награде за економију 2025. за „објашњење економског раста вођеног иновацијама“.

Нобелове награде за медицину, физику, хемију, књижевност и мир већ су додељене.

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу,Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на bbcnasrpskom@bbc.co.uk