Да ли су цветови највећи манипулатори у природи

Сви знамо да су цветови прелепи, али можда нисте свесни колико могу да буду лукави.

Око 90 одсто познатих живих биљних врста ствара цветове, који им служе као репродуктивни органи.

Унутар латица се налазе мушки репродуктивни органи који производе микроскопска зрнца звана полен.

У њима се образују мушке полне ћелије, које је потребно пренети на женске репродуктивне органе у процесу који се назива опрашивање.

Биљке имају способност самоопрашивања, односно да пренесу полен унутар истог цвета.

Међутим, код већине врста полен се преноси са једног цвета на други, чиме се повећава генетска разноврсност.

Полен неких цветова се разноси ветром, али се многи ослањају на њихов изглед, мирис и друга изузетна прилагођавања да би навели инсекте и ситне животиње да уместо њих обављају опрашивање.

Природни трикови, од „навлачења" пчела на кофеин до мириса трулог меса, омогућили су цветницама да се развијају и завладају светом још од тренутка када су се први пут појавиле пре око 150 милиона година.

Како су цветнице освојиле свет

Професор Бил Бејкер, биолог и виши руководилац истраживања у британској Краљевској ботаничкој башти у Кју, у ширем Лондону, каже за ББЦ радио-емисију Раре Еартх да „постоји око 350.000 биљних врста које стварају цветове".

„Цветнице су права прича о еволутивном успеху", каже он.

Ове биљке су релативно нови становници наше планете.

Пре него што су се појавиле, „свет је био сасвим, сасвим другачији", каже Сандра Кнап, ботаничарка и директорка истраживања у Природњачком музеју у Уједињеном Краљевству (УК).

Пре цветница, Земљом су доминирале бујне шуме, попут тропских папрати и древних биљака сличних маховинама, објашњава она.

„Цветнице су промениле свет на безброј начина".

Неки научници сматрају да без цветница не би постојале многе друге врсте, чак ни људи.

„Ми смо врста која је првобитно еволуирала на травнатим подручјима, а травњаци су специјализована врста цветница", објашњава Дејвид Џорџ Хаскел, писац и ванредни професор наука о животној средини на Универзитету Еморију у Сједињеним Америчким Државама (САД).

И не само то.

„Пре него што су цветнице еволуирале, није било пчела, није било лептира, није било сисара који пасу траву", каже он.

Хаскел сматра да цветнице нису само вешти манипулатори, већ су успеле да од досадних створења, инсекте претворе у њихове сараднике.

„Користећи њихову лепоту, боје и мирисе, успеле су да подстакну еволуцију потпуно нових група животиња и да тиме суштински промене Земљу".

Варалице

Неки цветови, попут ружа, имају широко отворене латице које испуштају снажан мирис.

Због тога привлаче велики број различитих опрашивача.

Друге цветнице привлаче тачно одређене врсте инсеката.

На пример, поједине орхидеје привлаче само одређене врсте пчела и оса и „често то чине на прилично лукаве и обмањујуће начине", каже Хаскел.

Орхидеја Ophrys insectifera, чији цвет подсећа на муву, ослобађа мирис који подсећа на феромоне које луче женке пешчаних оса када желе да сигнализирају да су спремне за парење.

Мужјаци оса појављују се у пролеће и мисле да је ливада пуна женки, али узалуд троше време.

Када покушају да се паре са овим цветовима који опонашају њихове женке, на потиљак им се закачи мали пакетић полена, који затим преносе до следећег цвета ове орхидеје који их привуче и тако га нехотице опраше.

„Дакле, ово одлично функционише за орхидеју, али наравно, инсект који у томе учествује плаћа прилично велику цену", каже Хаскел.

Орхидеја Drakaea livida, чији цвет подсећа на чекић са брадавицима и расте само у Аустралији, не само да изгледом подсећа на женку осе из породице Thynnidae, већ испушта и исти мирис.

Али, то није све.

Када мужјак осе покуша да се пари са овом орхидејом, она користи посебан механизам налик ручици да га зграби и снажно притисне уз део цвета на којем се налази полен, а затим га пусти.

„Вероватно мало запрепашћен и ошамућен", инсект потом одлети и, пошто очигледно није извукао поуку, слети на другу орхидеју којој доставља полен, каже Хаскел.

Титански арум (Amorphophallus titanum), познат и као цвет леш или биљка леш, за привлачење користи сасвим другачију врсту мириса.

Ова цветница из породице козлаца је развила мирис који подсећа на труло месо да би привукла инсекте опрашиваче који се иначе хране угинулим животињама.

Биљка може да нарасте и до три метра изнад земље, а структуру њеног цвета заправо чини мноштво ситних појединачних цветова.

Цвета само једном у неколико година, и то свега дан или два, јер јој је за то потребно много енергије.

Савршено партнерство

Међутим, за инсекте није све тако црно, јер и они често имају користи.

Поједини цветови, попут неких собних биљака и магнолије, могу да буду природни распршивачи мириса тако што се загревају да би ефикасније ширили њихов мирис.

Овај процес је познат као термогенеза - способност појединих биљака да активно производе топлоту и подигну температуру цветова или листова изнад температуре околине.

„Троше енергију да би се загрејале, понекад 10 степени изнад температуре околине, а у неким случајевима чак и 30 степени", каже Хаскел.

Али ово је корисно и инсектима, јер многи од њих хладне ноћи проводе у овим топлим цветовима, па су ујутру спремни да одмах полете у потрагу за храном, објашњава он.

Неке друге стратегије на први поглед могу да делују подмукло, али могу да буду корисне за инсекте на изненађујуће начине.

Када посећују цветове, инсекти се хране слатким нектаром, а Хаскел каже да „многе биљке у нектар додају мале количине кофеина, што пчелама побољшава памћење".

Тако пчеле науче да повезују те цветове са наградом.

„Али кофеин је такође суптилан облик контроле понашања, јер наводи пчеле да прецене квалитет нектара, па остају верне, рецимо, цветовима цитруса чак и када у њима више нема много шећера или полена", објашњава он.

С друге стране, у нектару се налазе и хемијска једињења која могу да помогну пчелама да се ослободе паразита и гљивица које се развијају на њиховом телу.

„Дакле, обезбеђујући ова једињења у нектару, цветови истовремено манипулишу њиховим опрашивачима, али им у појединим случајевима и помажу", каже Хаскел.

Непрестано прилагођавање

Осим што привлаче опрашиваче, цветнице су много „паметније" него што претпостављамо.

Научници сматрају да цветнице мењају њихове репродуктивне стратегије као одговор на све мањи број инсеката услед климатских промена, интензивне пољопривреде и употребе пестицида.

Истраживања спроведена у Француској показала су да су пољске љубичице, у поређењу са онима од пре само неколико деценија, „еволуирале тако да данас имају мање цветове који имају слабији мирис, да буду мање привлачне инсектима, и да им репродуктивни органи буду мало ближи што им омогућава лакше самоопрашивање", каже Хаскел.

Кнап каже да је практично немогуће сачувати свет цветова какав данас постоји, јер ће они еволуирати у складу са променама њихових станишта.

„Цветнице су заиста велика врста која опстаје у копненим екосистемима.

„За миллион година, цветови могу да буду сасвим другачије од ових данас, али ће ипак бити цветови", каже она.

Текст је заснован на епизоди емисије Раре Еартх на ББЦ Радију 4. Додатно извештавање: Кетрин Хитвуд.

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу,Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на bbcnasrpskom@bbc.co.uk