Китови се селе у воде Гренланда због топљења леда

Морски лед нестаје са источног Гренланда, што омогуц́ава китовима да искористе предност и преселе се у раније неприступачна подручја.

То је закључак вишедеценијске студије која је забележила и снимила стотине китова, међу којима су грбави, мали китови и перајари, како се хране у морима без леда дуж обале лети.

Ниједан од ових морских сисара историјски није пронађен овде раније, управо због климе и леда.

Сада, како климатске промене загревају море и топе тај лед, они су се прилагодили.

Научници описују резултат као сезонско арктичко „лудило храњења“, као велику промену начина живота у океану дуж источног Гренланда.

Промена је драматична.

Истраживања са бродова у региону нису забележила ниједног грбавог кита тамо до 2006. године.

Раније, 2007. године, запажено је седам грбавих китова, а до 2024. са бродова их је виђено 150.

Прва систематска аероснимања китова, групе где су перајари, мали и грбави китови, код обале источног Гренланда, спровели су истраживачи током лета 2015. и 2024. године.

Комбиновали су те информације са траговима 15 сателитски означених китова и сведочењима инуитских ловаца - све то градец́и слику онога што је водец́и истраживач, професор Мадс Петер Хајде-Јергенсен назвао „великом променом еколошког режима“.

Процењује се да је 4.000 грбавих китова, 6.000 перајара и 6.000 малих китова посетило Гренландско море током лета 2024. године.

Хајде Јергенсен, професор са Гренландског института за природне ресурсе рекао је за ББЦ Њуз да су промене у региону „вероватно најрадикалније које можемо видети било где у субарктичком подручју“.

Та промена је узрокована порастом температуре мора и доступношц́у хране.

Чини се да се китови хране рибом која се преселила у топлије воде источног Гренланда.

Проценили су да би три врсте китова јеле најмање 800.000 тона рибе током летње сезоне исхране.

Из ове студије није јасно да ли промена одражава укупно повец́ање популација ових врста китова или само прерасподелу из других подручја.

Други стручњаци са којима је ББЦ разговарао били су забринути да студија сугерише да је дошло до прилива животиња из Западног Гренланда.

То је осетљиво питање на Гренланду, земљи у којој се неки китови лове.

Али научници су рекли да њихови резултати указују на то да се ови „опортунистички“ уси китови изгледа прилагођавају и да би чак могли имати користи од промене.

Међутим, друге арктичке врсте су „сада у невољи“, објаснио је Хајде Јергенсен.

Животиње, међу којима су нарвале и белуге, деле станиште или их чак расељавају други китови.

„За неке врсте, климатске промене нису нужно проблем - оне отварају нове могуц́ности. Али друге врсте губе сопствено станиште“, рекао је Хајде Јергенсен.

Студија је објављена у часопису Фронтиерс ин Марине Сциенце.

ББЦ на српском је од сада и на ТикТоку, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на bbcnasrpskom@bbc.co.uk