Ftalati u plastici: Kako izbeći 'hemikalije visokog rizika'

Uporan ojed kod ćerke, koji se pretvorio u otvorene rane, naterao je Marinu Petrović da počne pažljivo da čita sastav pelena i vlažnih maramica.

Niko od lekara nije joj rekao da bi upravo ti sitnim slovima ispisani sastojci mogli biti razlog problema sa kojim su se borili.

I tek kada je zamenila proizvode koje do tada koristila, ojed se povukao.

Ovo iskustvo bilo je „osvešćujuće" i potom je počela da obraća pažnju i na druge predmete koji su okruživali njeno dete, poput igračaka.

„To je veoma važno u prvoj godini kada deca sve stavljaju u usta, posebno zbog ftalata", kaže Petrović, koja na Instagramu deli informacije o proizvodima bez štetnih hemikalija.

Ali, šta su ftalati?

To su hemikalije koje se dodaju proizvodima od PVC plastike, a koji mogu da poremete normalan rad organizma.

Postoje grupe ftalata koje utiču na rad hormona, zbog čega se nazivaju i endokrinim ometačima, objašnjava naučnica Kristina Pogrmić Majkić za BBc na srpskom.

„Hormoni su odgovorni za rast, razvoj, reprodukciju, homeostazu, metabolizam, odgovor na stres.

„Ftalati mogu da poremete sve ove procese u telu", kaže Pogrmić Majkić, sa Departmana za biologiju i ekologiju Prirodno-matematičkog fakulteta Univerziteta u Novom Sadu.

Gde sve ima ftalata?

Nedozvoljena količina ovih materija može se naći u različitim proizvodima u Srbiji - od gumenih lopti do aparata za vafle, pokazuje podaci iz NEPRO baze Ministarstva trgovine za poslednjih godinu dana.

Oni su povučeni sa tržišta, o čemu su obavešteni i potrošači.

Međutim, postoje i predmeti, među kojima i oni koje koriste deca, sa značajnim nivoom ftalata koji nisu povučeni iz prodaje, pokazala je ranija analiza organizacije Alternativa za bezbedne hemikalije Alhem iz 2024. godine.

Tri inspekcije - sanitarna, tržišna, i inspekcija Ministarstva životne sredine - saopštile su su da nisu nadležne za postupanje, objašnjava Jasminka Ranđelović iz Alhema.

Alhem se obratio i Koordinacionoj komisiji za inspekcijski nadzor, kao međuresornom telu, početkom maja 2025, ali do sada nisu dobili odgovor.

Iz Koordinacione komisije rekli su za BBC da planiraju korake za što „efikasnije rešavanje problema".

U Srbiji je ograničen sadržaja ftalata u proizvodima široke potrošnje od 2023. godine tako da ne sme premašivati 0,1 odsto.

Po uzoru na evropske propise, ftalati ne smeju da budu prisutni ni u električnoj i elektronskoj opremi od 2025.

Godišnje analize Instituta za javno zdravlje Srbije „Milan Jovanović Batut" pokazuju da se ftalati nalaze u različitom procentu u proizvodima koji su kontrolisani u državnim laboratorijama.

Dok je među neispravnim proizvodima 2021. tri odsto imalo povišen nivo ftalata, za dve godine se taj provenat značajno uvećao - bio je 14,5 odsto, pokazuju izveštaji o zdravstvenoj ispravnosti predmeta opšte upotrebe koje je BBC dobio od Instituta na osnovu zahteva o pristupu informacijama od javnog značaja.

Kako dospevaju u telo?

Godišnje se proizvede šest miliona tona ftalata, jedinjenja koje se dodaju proizvodima od PVC plastike da bi je učinili mekšom i elastičnijom.

PVC plastika je svuda oko nas - od pribora za domaćinstvo do igračaka za decu i kozmetike.

Stoga su velike šanse da svakodnevno dolazimo u kontakt sa predmetima koji imaju ftalate, ukazuje Pogrmić Majkić.

Ova jedinjenja su pronađena u krvi, majčinom mleku i urinu, što ukazuju da smo u velikoj meri izloženi, kaže.

„Ftalati nisu čvrsto vezani za plastiku, lako se oslobađaju iz ambalaže i dospevaju u okolinu odakle ih možemo uneti hranom ili vodom.

„Oslobađaju se usled zagrevanja, UV zračenja, kada se nađu u kiseloj sredini.

„U mesu i masti bogatim produktima mogu da se nađu visoke koncentracije ftalata", objašnjava ona.

Iako ne isparavaju lako, ftalati u ljudski organizam mogu da dospeju i udisanjem.

„Obično ih ima malo u vazduhu, ali se vezuju za čestice prašine.

„Ako imate nove PVC podove, u prostoriji je veća koncentracija", kaže ona.

Ftalati mogu da uđu u telo i preko kože.

Preko losiona ili medicinskih rukavica možemo da budemo više izloženi, dok kabanice i rančevi, u kojima se takođe mogu naći ftalati, nisu tako značajna ruta da ova jedinjenja dospeju u telo, objašnjava biohemičarka.

Pogledajte video: One su svuda, u tiganjima, odeći, tehnici - šta su 'večne hemikalije'

Koje sve bolesti mogu da izazovu?

Sve većom upotrebom PVC plastike raste i proizvodnja ftalata, koja je od početka 2000-ih udvostručena.

Veća upotreba donela je i veće interesovanje naučnika za njihov uticaj na zdravlje ljudi.

U Evropskoj uniji više grupa ftalata označene su kao 'hemikalije visokog rizika'.

Dosadašnje studije dovele su ftalate u vezu sa gojaznošću, dijabetesom tipa 2, kardiovaskularnim bolestima.

Velika pažnja posvećena je i njihovom uticaju na reproduktivno zdravlje.

„Pokazano je da ftalati remete sintezu ženskih polnih hormona, mogu da dovedu do preranog otkazivanja funkcije jajnika, prekida ovulacije, i da budu uzročnici neplodnosti.

„Kod žena koje rade u fabrikama, u kojima ima ftalata, povećan je rizik od pobačaja i smanjena je stopa trudnoće", ukazuje Pogrmić Majkić.

Biohemičarka kaže da se ova jedinjenja dovode u vezu i sa endometriozom, policističnim jajnicima, ali i negativnim ishodima medicinski potpomognute oplodnje.

Pogledajte video: Pet izvora mikroplastike u ishrani

Ljudi su svesniji

Oslanjajući se na istraživanja raznih izvora, poput američkog Nacionalnog zdravstvenog instituta (NIH, Marina Petrović je sama tragala za podacima o štetnim hemikalijama i kakve posledice mogu da imaju.

„Više informacija daju vam mogućnost odgovornijih izbora, što zahteva vreme i posvećenost, ali to radim zbog moje porodice.

„Odlučila sam da ih podelim i sa drugim roditeljima i ispostavilo se da im u velikoj meri znače", kaže.

Smatra da su propisi u Srbiji dobri, ali i da bi trebalo više da se poštuju.

„Da bismo bili sigurni da sve ono što je uvezeno jeste i bezbedno", dodaje.

Ni Nada Ratković ne misli da su svi uvezeni proizvodi bezbedni.

Iako obraća pažnju na hranu, u određenoj meri i na kozmetiku, ne razmišlja previše o sastavu igračaka.

Ovoj 38-godišnjoj majci osmogodišnjeg dečaka, bilo je važno da igračke koje kupuje budu čvrste kada je bio mali.

„Više sam se plašila da nema nekih labavih delova koje bi mogao da proguta, nego što sam razmišljala od čega su napravljene", kaže.

To je bio glavni razlog zašto mu nije kupovala jeftinije plastične igračke, mada je bilo i takvih lopti koje je njen sin grizao dok su mu rasli zubi.

Ona ima „neku predstavu" o tome šta su ftalati, ali priznaje da čitajući sastav nije obraćala pažnju da li su ove hemikalije u proizvodu.

Pogledajte i ovaj video: Kakav je uticaj 'večne hemikalije' na život ljudi i životinja

Odnos roditelja prema igračkama menjao se poslednjih decenija, kaže Silvija Šandor, iz radionice Kockica Eco Toys, koja proizvodi drvene ekološke igračke.

Kada su pre 36 godina njeni roditelji počeli da prave drvene igračke, niko nije postavljao pitanje da li su ekološke, kaže Šandor.

„Oni su tada prodavali igračke na tezgi, na pijaci, da bi izgurali finansijski teške godine.

„Danas kada pravimo igračke, moramo da ispunimo niz kriterijuma iz domaćih propisa.

„Roditelji od nas očekuju da imamo potvrde da su naše igračke zaista ekološke, jer upravo to traže da bi ih kupili deci", priča.

Ručno pravljene igračke su skuplje od onih koje nastaju na proizvodnim trakama.

„Oni koji nemaju para i dalje će kupovati najjeftinije. Preko aplikacija za kupovinu, sve i svašta ulazi u zemlju", kaže.

Istraživanje evropskog udruženja proizvođača igračaka Toy Industries of Europe, pokazalo je da većina igračaka kupljenih preko onlajn platformi za prodaju nije u skladu sa EU propisima i da su rizične po bezbednost dece.

Šta pokazuju izveštaji 'Batuta'?

BBC na srpskom dobio je izveštaje o zdravstvenoj ispravnosti predmeta opšte upotrebe za period od 2021. do 2024.

Posuđe, cucle, dečije igračke, kozmetički i duvanski proizvodi, kao i predmeti koji dolaze u kontakt sa kožom neki su od predmeta opšte upotrebe.

Prilikom proveravanja bezbednosti, kontrolišu se, između ostalog, njihova fizičko-hemijska svojstva.

Izveštaji pokazuju da su predmeti najčešće neispravni jer postoje nepravilnosti u deklaraciji ili su one uočene senzorskim ispitivanjem, što na primer može da bude neobičan miris ili izgled.

Jedan procenat predmeta, međutim, ima i povišen nivo štetnih supstanci, kao što su olovo, mangani ili ftalati.

U izveštajima se navodi da se godišnje proverava mali broj proizvoda.

„Iako postoji trend porasta, i dalje je evidentan mali broj kontrolisanih uzoraka u ovlašćenim laboratorijama instituta i zavoda za javno zdravlje.

„Mali je i obim parametara na osnovu kojih se procenjuje zdravstvena ispravnost uzoraka", piše u izveštaju za 2024.

Izveštaj za 2025. nije bio dostupan u trenutku kada se BBC obratio Institutu Batut.

'Pola kabanice čine ftalati'

Analiza 30 proizvoda na prisustvo ftalata, koje je za istraživanje Alhema urađeno na Institutu za javno zdravlje Srbije „Milan Jovanović Batut" 2024, pokazala je da je ova hemikalija bila prisutna u različitim količinama.

U dečijoj kabanici otkriven je izuzetno veliki nivo, 50 odsto, što znači da pola te kabanice čine ftalati, kaže Jasminka Ranđelović.

Ftalati su, između ostalog, otkriveni u školskom rancu, torbici za devojčice, navlaci za volan automobila, patosnicama za automobil.

Alarmantno je to što su se ftalati bili u proizvodima koje uglavnom koriste deca i omladina, kaže Ranđelović.

Alhem nije radio slično ispitivanje posle 2024, ali Ranđelović veruje da bi bili dobijeni slični rezultati.

Zbog ovih proizvoda obratili su se Sanitarnoj inspekciji, koja je predmet prosledila Tržišnoj, a ova inspekciji Ministarstva životne sredine.

„Ministarstvo zaštite životne sredine odlučivalo je samo o jednom proizvodu - patosnicama za automobile i one su povučene sa tržišta.

„Za ostalih 29 proizvoda vratili su predmet Sanitarnoj inspekciji. Dakle, posle godinu dana vratili smo se na početnu tačku", kaže Ranđelović.

Ministarstvo zdravlja, pri kome je Sanitarna inspekcija, nije odgovorilo na pitanja BBC na srpskom.

Iz Koordinacione komisije za inspekcijski nadzor za BBC su rekli da „sprovođenje i nadzor nad Zakonom o hemikalijama kontrolišu Ministarstvo zaštite životne sredine i Ministarstvo zdravlja preko svojih inspekcijskih organa".

Na šta treba obratiti pažnju?

„Proizvođač može da napiše prirodno na ambalaži, a tek kad kad pogledate sastav vidite da tu ima hemikalije koje mogu da budu štetne", upozorava Marina Petrović.

Treba pažljivo čitati pre kupovine, napominje.

Pored izbegavanja plastičnih igračaka neproverenih proizvođača, Kristina Pogrmić Majkić nabraja nekoliko načina zaštite.

Ako u malom trouglu na pakovanju piše broj tri, to znači da sadrži ftalate, objašnjava.

„Možemo da koristimo staklene boce i posude umesto plastičnih za hranu i vodu.

„Ne moramo da kupujemo već upakovano meso. Možemo da smanjimo upotrebu kozmetike", nabraja neke od alternativa.

Iako ne možemo da izbegnemo proizvode od plastike, svesnim i savesnim izborom možemo da smanjimo izloženost, zaključuje.

Pogledajte video: Larve insekata koje jedu plastiku - šansa za očuvanje životne sredine u Srbiji

BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk