Bila u bekstvu 30 godina, osuđena za niz pljački

Bivša članica nemačke ekstremističke levičarske grupe Frakcija Crvene armije (RAF) osuđena je na 13 godina zatvora zbog niza oružanih pljački između 1999. i 2016.

Danijela Klet (67) uhapšena je u stanu u Berlinu 2024, posle više od 30 godina bekstva.

Suđenje je počelo prošle godine.

Njena odbrana je tražila oslobađajuću presudu, ali ju je sud u Verdenu u Donjoj Saksoniji 27. maja proglasio krivom za tešku pljačku, kršenje zakona o oružju i druga krivična dela.

Grupa RAF poznata i kao banda Bader-Majnhof raspustila se posle počinjenih ubistava, otmica i bombaških napada u period od od početka 1970-ih do početka 1990-ih.

Sud je utvrdio da je Klet pljačkala supermarkete i blindirane kombije, zajedno sa još dva bivša člana grupa RAF, Burhardom Garvegom i Ernst-Folkerom Štaubom, koji još nisu uhvaćeni.

Desetine njenih pristalica zviždalo je tokom presude i skandiralo „sloboda za Danijelu“.

Klet je postala „heroina ekstremne levice u Berlinu“, kaže Hans-Jakob Šindler, šef Projekta za borbu protiv ekstremizma u Berlinu.

Ona nije priznala da je bila članica RAF-a tokom suđenja, a nikada neće moći da bude „optužena za terorizam“ zbog zastarelosti slučaja, dodaje on.

Međutim, i dalje bi mogla da se suoči sa novim suđenjem, jer savezni tužioci tvrde da je bila saučesnica u tri napada.

Suđenje je obuhvatalo osam pljački širom severne i zapadne Nemačke, počevši od grada Duizburga u julu 1999, kada su maskirani napadači udarili u kombi za prevoz novca i pretili čuvarima pištoljima i ručnim bacačem granata.

Potom su pobegli sa velikom sumom novca.

Poslednji napad u junu 2016 izveli su na blindirani kombi za prevoz novca u blizini grada Braunšvajga.

Pljačkaši su oteli skoro 1,4 miliona evra.

Tek u februaru 2024. godine, Klet je uhvaćena posle dojave policiji.

Koristil je lažno ime i imala strani pasoš u mirnoj ulici u berlinskom naselju Krojcberg.

Premeštena je u Donju Saksoniju, gde su se dogodile mnoge pljačke, da bi joj se sudilo.

Iako je Klet bila u bekstvu decenijama, tužioci su rekli da nije pokušala da sakrije identitet.

Živela je u ulici koja je nekada delila Berlinski zid.

Hamza, jedan od njenih komšija u Berlinu, opisao je kako ju je viđao da šeta psa u Berlinu.

Delovala je prijateljski i pozdravljala bi je, rekao je Hamza za BBC.

Bio je šokiran kada je saznao za njenu prošlost, dodao je.

Klet je godinama koristila ime Klaudija, ali ju je pronašao istraživački novinar uz pomoć softvera za prepoznavanje lica sa veštačkom inteligencijom.

Uporedio je sliku sa stare poternice sa novijim slikama sa interneta.

Policijska istraga otkrila je oružje, municiju, repliku granate, perike, lažne lične karte, zlato i 240.000 evra u gotovini.

Advokati odbrane su uvek tvrdili da nema dokaza da je ona umešana u pljačke, tvrdeći da je jedini prekršaj koji je počinila povezan sa oružjem u njenom stanu.

Iako je njeno članstvo u RAF-u zastarelo, savezni tužioci su podigli optužnice, navodeći umešanost u tri kasnija napada ekstremističke grupe.

Optužuju je za saučesništvo u neuspelom bombaškom napadu ispred zgrade banke 1990, pucnjavi 1991. godine u kojoj je američka ambasada u Bonu pogođena sa najmanje 57 metaka, i bombaškom napadu na zatvor 1993. godine.

Odluka o tome da li će se održati suđenje je u rukama vlasti u Frankfurtu.

Nema traga dvojici preostalih begunaca RAF-a, Štaubu i Garvegu.

„Moguće je da su još uvek ovde, mogu biti u inostranstvu“, rekao je Hans-Jakob Šindler za BBC.

„Pretpostavljam da su naučili lekciju da ne postavljaju nikakve slike na internet.“

BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk