Цене горива у Србији: Евродизел поново поскупео

На прсте једне руке могу да набројим колико сам пута напунила резервоар до чепа.

Најчешћа комуникација са пумпаџијом је: „Сипај ми бољи дизел за две хиљаде“.

Морам да признам, ретко кад гледам цену горива, јер ми ништа не значи, ауто ми је једноставно потребан.

Међутим, приметила сам да за исти новац, сваки пут све мање могу да пређем.

Често ми дође да питам на пумпи имамо ли ми Панчевци неки попуст, због Рафинерије нафте у нашем граду.

А онда се предомислим и провучем картицу. Док има - и горива и пара.

Услед рата у Украјини, Влада Србије је још у марту 2022. године посегла за недељним ограничавањем цена горива на пумпама.

Нови проблеми уследили су ове године, од почетка избијања ширег сукоба на Блиском истоку, јер су цене нафте скочиле, а свет је забринут због могуће веће енергетско-економске кризе.

Према ценовнику који ће важити до 15. маја, за литар евродизела у Србији треба издвојити 223 динар, а за литар бензина 191.

Дизел је поново поскупео за два динара, прошле недеље је цена била 221 динар за литар.

Почетком априла, за литар дизела је коштао је 214 динара, а бензин 189 динара.

Погледајте видео: ББЦ новинарка на бензинској пумпи после новог поскупљења

Србија већ годинама има најскупље гориво међу државама бивше Југославије.

Према подацима Међународне друмске транспортне уније (ИРУ), дизел у Србији годинама премашује цене у свим земљама региона.

Од земаља у окружењу бензин је скупљи само у Румунији, а најповољнији је у Северној Македонији, где је цена по литри 24 одсто нижа него у Србији.

За дизел је разлика још већа, па је у просеку литар овог горива у Србији скупљи за више од 30 процената него код њеног јужног суседа.

Дизел је тренутно најскупљи у Румунији, а најповољнији у Северној Македонији.

Шта предузима Србија?

Док цене енергената вртоглаво расту, председник Србије Александар Вучић изнова уверава грађане да нема разлога за панику, али и каже да је ситуација из дана у дан све тежа.

Власти у Србији су додатно продужиле забрану извоза нафте и нафтних деривата за погон мотора најмање до краја јуна.

Иако гужви на пумпама нема, цене нафтних деривата расту.

Тако је средином априла, када је овај текст првобитно писан, литар евродизела коштао 217 динара.

За разлику од неких других земаља из региона, у Србији до сада нису уведена ограничења за куповину горива на пумпама.

У Србији је регистровано 2,57 милиона путничких возила, а највише у региону Београда - око 744.000, подаци су Министарства унутрашњих послова за 2025.

Тренутна ситуација са горивом брине и пољопривреднике у Србији, који се спремају за пролећну сетву.

Дизел је недавно за пољопривредникие поскупео са 179 на 181 динар по литру, а Вучић је раније рекао да неће дозволити да цена горива за пољопривреднике оде изнад 184 динара.

Пољопривредници у Србији и даље имају право на повраћај акцизе - у вредности од 57,64 динара по литру.

„Ко ради на 100 хектара земље, има право на 100 литара по хектару“, рекао је недавно Драган Гламочић, министар пољопривреде Србије.

Поскупљења у Хрватској, инфлација већа само у Бугарској

Цене горива, али и многих других производа, расту у Хрватској.

Инфлација у априлу ове године је чак за 5,8 одсто вића него у истом месецу прошле године, према Државном заводу за статистику.

Цене су за 1,5 одсто више него у марту, објавио је исти извор.

Премијер Хрватске Андреј Пленковић непријатну бројку правда директном повезаношћу са растом цена енергената, посебно нафтних деривата, узрокованим ратом на Блиском истоку, објавила је Хрватска радио-телевизија.

„Да се цене енергената нису мењале, стопа инфлације била би око три одсто.

„Ово је последица тог спољашњег шока и затварања Ормуског мореуза. Ове последице су видљиве у свим чланицама Европске уније", изјавио је премијер.

Према Евростату, највишу стопу инфлације у априлу у ЕУ имала је Бугарска (6,2 одсто), а потом Хрватска - 5,4 одсто.

Словенија је постала прва држава чланица Европске уније (ЕУ) која је увела рационалнију потрошњу горива како би се решили поремец́аји изазвани америчко-израелским нападима на Иран и њиховом одмаздом на њихове савезнике у Персијском заливу - вец́ину главних играча на светским енергетским тржиштима.

Због раста цена горива, Словенија се суочила са такозваним „горивним туризмом“, јер возачи из суседних земаља, посебно Аустрије, користе предности нижих, регулисаних цена у Словенији.

Према последњим мерама, возачи приватних аутомобила у Словенији максимално могу да купе 50 литара горива дневно.

Предузец́а и пољопривредници могу дневно да купе до 200 литара.

Ко за плату точи највише?

Од просечне плате највише бензина могу да купе Словенци, који могу да сипају више од хиљаду литара овог горива.

И код дизела Словенци су у најповољнијој ситуацији, јер за просечну плату од око 1.650 евра, могу да купе нешто више од хиљаду литара.

Србија је у средини.

Просечна плата у јануару ове године била је нешто више од 1.000 евра, па би могло да се купи 630 литара бензина.

У односу на Словенију, становници Србије са просечном платом могу да сипају упола мање дизела, око 550 литара.

Становници Хрватске могу да наточе скоро 940 литара дизела, за просечну плату од 1.511 евро.

Однос просечне плате и бензина најлошији је у Румунији.

Они за просечни лични доходак могу да сипају тек 600 литара бензина.

Када је реч о дизелу, најгора ситуација је у Босни и Херцеговини.

Иако је дизел у БиХ јефтинији него у Румунији, Словенији или Хрватској, ниже просечне плате утичу на то да становници у БиХ могу да наточе нешто мање од 500 литара.

Упозорења из света

Док се води америчко-израелски рат против Ирана, свет је забринут због растућих цена нафте.

Кључ је у Ормуског мореузу, уском морском каналу, кроз који пролази петина светске нафте и течног природног гаса.

Иран контролише Ормуски мореуз и не дозвољава слободан пролаз „непријатељским танкерима", односно трговачким бродовима из земаља савезница Америке и Израела.

Ако цена нафте достигне 150 долара по барелу, то ц́е изазвати глобалну рецесију, рекао је шеф америчког финансијског гиганта Блекрок за ББЦ.

Лари Финк, који води највец́у светску компанију за управљање имовином, рекао је да ће високе цене нафте имати „дубоке последице“ на светску привреду.

Блекрок је финансијски колос, који контролише имовину вредну 14 билиона долара и један је од највец́их инвеститора у многим светским компанијама.

Руски председник Владимир Путин изјавио је да је тешко предвидети последице сукоба на Блиском истоку, али да се њихов могући утицај већ упоређује са последицама пандемије ковида-19.

Сукоб наноси значајну штету међународној логистици, производњи и снабдевачким ланцима и истовремено ставља под снажан притисак фирме у многим секторима, посебно метала и вештачког ђубрива, рекао је Путин раније ове године.

Фатих Бирол, извршни директор Међународне агенције за енергију, упозорио је раније да би рат на Блиском истоку могао да изазове енергетску кризу гору од оне из 1970-их и упоредиву са почетним утицајима руске инвазије на Украјину 2022.

„Многи од нас се сец́ају две узастопне кризе у снабдевању нафтом 1970-их... у то време, у свакој од криза, свет је губио око пет милиона барела дневно, обе заједно, 10 милиона барела дневно“, рекао је Бирол.

„До данас смо губили 11 милиона барела дневно, дакле више него два велика нафтна шока заједно.“

Ниједна земља, наставио је, „нец́е бити имуна“ на последице кризе на снабдевање енергентима, јер су и даље погођени превоз нафте и течног природног гаса кроз Ормуски мореуз.

Пар-непар или ко данас сме да вози

Систем пар-непар био је на снази у бившој Југославији 1979. године за време светске кризе са нафтом.

Проблем недостака горива тад се решавао тако што су понедељком, средом и петком могла да се возе само кола чија се регистрација завршавала парним бројем.

Другим данима су возили они који су имали аутомобиле са таблицама које су на крају имале непаран број.

Погледајте и овај видео: Зашто су нам потребне различите врсте нафте

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на bbcnasrpskom@bbc.co.uk