Iranska 'flota komaraca': Skup čamaca muči Ameriku u Ormuskom moreuzu

Američki predsednik Donald Tramp nedavno je tvrdio da je „potpuno iskorenio“ iransku mornaricu, svevši je na „brodiće sa mitraljezima“.

A opet ti „brodići“, odnosno čamci, koje su neki zapadni analitičari nazvali „flota komaraca“, imaju žaoku.

Oni mesecima pomažu režimu da pravi ozbiljne smetnje u Ormuskm moreuzu, jednom od najvažnijih pomorskih puteva na svetu, u pokušaju, prema stručnjacima, da se naškodi svetskoj ekonomiji i izvrši pritisak na Vašington da odustane od rata sa Teheranom.

Ali šta je tačno flota komaraca i kako to da se pokazala toliko efektnom?

'Uznemiri, okruži, zbuni i ometi'

Flotu malih, brzih napadačkih brodova iranski režim je napravio 1980-ih tokom iransko-iračkog rata.

Iako je Iran bio u ratu sa Irakom, borbe su se prenele na Persijski zaliv tokom takozvanog „Tankerskog rata“ iz 1980-ih, koji je uvukao u sebe SAD da zaštite pošiljke nafte.

U okršajima sa američkom mornaricom, iranska konvencionalna pomorska flota pretrpela je teške gubitke.

Iranska flota brodića tada postaje deo ratne doktrine osmišljene da se suprotstavi nadmoćnijim pomorskim silama.

Ona čini samo deo iranske šire strategije koja obuhvata rakete, dronove, pomorske mine, obalske lansere i napade posrednika iz susednih zemalja.

Ova flota, kojom upravlja moćna Islamska revolucionarna garda (IRGC), nije zamišljena za tradicionalne pomorske bitke, već da „uznemirava, okruži, zbuni i omete pomorski saobraćaj“, kaže Sajid Golkar, docent na Univerzitetu Tenesija u Čatanugi i stariji savetnik pri Ujedinjenima protiv nuklearnog Irana (UANI), neprofitnoj organizaciji koja se bori protiv iranskog režima.

„IRGC zna da ne može da pobedi SAD u konvencionalnom pomorskom ratu“, dodaje on.

Umesto toga, ona želi da poveća troškove i rizike za kompanije koje prolaze kroz Ormuski moreuz napadom na komercijalne tankere i čineći Ormuski moreuz opasnijim mestom za prolazak.

Taktika flote obuhvata otvaranje vatre na obližnja trgovačka plovila, postavljanje mina u moru i slanje rojeva brodića velikom brzinom iz više pravaca, kažu stručnjaci.

Brzi napadački brodovi su često opremljeni mitraljezima, raketama i protivbrodskim projektilima.

Iako je mnoge od njih osmislio i proizveo iranski režim, drugi su prenamenjeni iz civilne upotrebe, u koju spadaju i bivše ribarske barže.

Brodići su dostupni i lako zamenjivi, kaže Kan Kasapoglu, gostujući viši saradnik na Institutu Hadson, konzervativnoj ekspertskoj grupi u Vašingtonu, u skorašnjem izveštaju.

Ovo omogućava Iranu da preti trgovačkim i vojnim brodovima „po relativno niskoj ceni dok istovremeno ugrožava neprijateljsku imovinu velike vrednosti i svetsku pomorsku ekonomiju“, kaže Kasapoglu.

Stručnjaci kažu da je celokupni cilj da se izvrši pritisak na Vašington da odustane od rata sa Teheranom i da ga obeshrabri od budućih napada.

Zato što su mnogi brodovi plitko u vodi, često ih je teško detektovati radarom sve dok se sasvim ne približe, a efikasni nadzor zahteva stalnu prismotru dronovoma, helikopterima i patrolnim letelicama.

Tačna veličina flote nije poznata, delom zato što se mnogi brodovi drže sakriveni u pećinama, uvalama i podzemnim tunelima duž iranske južne obale.

Međutim, procene su da brodova ima između 500 i više od 1.000.

Režim izvodi redovne pomorske vežbe sa flotom komaraca.

'Pomorski gerilski rat'

Iako američka mornarica može da uništi iranske brze brodove kad ostanu izloženi na otvorenom moru, IGRC vodi računa da izbegne otvorenu borbu, prema Golkaru.

„IRGC se trudi da izbegne direktnu konfrontaciju i umesto toga koristi taktiku 'udri i beži', napade u rojevima, mine, dronove, projektile i brodiće kako bi povećao troškove američkih i trgovačkih operacija“, kaže Golkar.

Iran može da zameni izgubljene brodove brzo i jeftino.

SAD i njeni saveznici, za razliku od njih, moraju da angažuju skupe brodove i letelice da zaštite trgovački saobraćaj.

Umesto da uništavaju plovila, čak i stvaranje percepcije ozbiljne opasnosti može da digne troškove osiguranja i ubedi kompanije da izbegavaju tu plovnu putanju, ističu stručnjaci.

Čak i pretnja pomorskim minama može da uspori ili zaustavi saobraćaj.

Raščišćavanje miniranog plovnog puta je veoma spor proces.

Pogledajte video: Hiljade ljudi zaglavljeno na brodovima kod Ormuskog moreuza

Da li iranska strategija funkcioniše?

Pomorski saobraćaj kroz Ormuski moreuz je spao na delić njegovog predratnog nivoa.

Monitor Ormuskog moreuza, platforma za praćenje saobraćaja u realnom vremenu, prikazuje da kroz njega danas prolazi oko 10 brodova dnevno, što je otprilike osam odsto uobičajenog proseka od šezdesetak brodova.

Celokupni saobraćaj ostaje više od 90 odsto ispod predratnog nivoa, prema timu britanske Kraljevske mornarice koji prati ovaj region.

Došlo je do kratkog povećanja aktivnosti kad su se SAD, Izrael i Iran složili oko primirja 8. aprila.

Ali svega nekoliko dana kasnije, oporavak je stao kad je Amerika uvela vlastitu blokadu na robu koja ulazi u Iran i izlazi iz njega.

Napadi u čitavom moreuzu se nastavljaju.

Nedavno je britanski Centar za pomorske trgovačke operacije (UKMTO), koji prati međunarodne plovne puteve, saopštio da je brod koji je nosio robu na veliko bio „pogođen nepoznatim projektilom“ oko 43 kilometra severoistočno od Dohe u Kataru, što je izazvalo mali požar, ali ne i žrtve.

Iranska novinska agencija Fars kasnije je izvestila da je brod plovio pod američkom zastavom i pripadao Sjedinjenim Američkim Državama.

Međunarodna pomorska organizacija UN-a procenjuje da je blokadom pogođeno oko 1.500 brodova i 20.000 članova posade.

Smanjenje obima nafte koji prolazi kroz moreuz doprinelo je onome što neki analitičari opisuju kao najveći šok za snabdevanje naftom u istoriji i toga da je cena nafte dostigla skoro rekordne visine.

BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk