Промена курса или уштеда: Америка аутоматски уписује младиће у списак за регрутацију

Младићи у Америци могли би од децембра да буду аутоматски уписани за војну обавезу, што би био крај вишедеценијске праксе самосталног пријављивања.

По новом правилу, које је предложила владина агенција, младићи би били регистровани аутоматски уместо да се од њих тражи да то сами учине у року од 30 дана од када напуне 18 година.

Заступници овог плана наводе да ће аутоматска регистрација уштедети влади милионе долара који се сваке године троше да би се подсетили младићи који могу да служе војску на њихову законску обавезу.

Ово правило и даље се анализира и мора бити одобрено пре примене.

Међутим, планови су подстакли страхове од обавезног регрутовања у случају кризе.

Младићи су последњи пут регрутовани у војску у Америци 1973, годинама после масовних демонстрација против војног ангажовања током рата у Вијетнаму.

Владина агенција - Систем за селективну евиденцију (ССС), предала је предлог Канцеларији за информације и регулаторне послове 30. марта, пише на сајту канцеларије.

Овај предлог подразумева да се „одговорност за регистрацију преноси са појединца на ССС" кроз интеграцију са другим савезним изворима података, што ће цео процес учинити једноставнијим.

Већина мушкараца од 18 до 25 година има обавезу да се региструје.

Ако се не региструју, то је кривично дело због кога у теорији могу да одслуже петогодишњу казну у савезном затвору.

Иако у пракси нико не заврши у затвору, особи која се не региструје може бити ускраћена савезна студентска помоћ или могу бити одбијени за посао у државној управи.

Младићима који се не региструју, а нису држављани, може бити ускраћена могућност да га добију.

Већина америчких савезних држава и територија аутоматски региструје младиће за војску када им се изда возачка дозвола.

Упркос овим правилима, током 2024. проценат младића који су се регистровали за војску пао је на 84 одсто, показују владини подаци.

Конгрес је одобрио ново правило о аутоматској регистрацији у децембру у склопу Закон о ауторизацији националне одбране, који одобрава финансирање америчке војске и њених операција у свету.

Криси Хулахан, представница демократа из Пенсилваније, која је подржала промене, рекла је тада да ће ово омогућити влади да „преусмери ресурсе".

„Практично, то значи да ће новац бити усмерен ка спремности и мобилизацији", рекла је Хулахан, пренео је Military Times.

„Уместо да буде усмерен на едукативне и рекламне кампање усмерене на регистрацију."

Ова промена створила је, међутим, страх међу неким Американцима да се САД окреће ка регрутацији у случају ескалације рата са Ираном или неке нове кризе у будућности.

Одговарајући на питање о регрутацији и могућности да амерички војници уђу у Иран, Керолајн Левит, портпаролка Беле куће, рекла да „то није део тренутног плана".

„Али председник мудро држи отворене могућности пред собом", казала је у интервјуу за Фокс њуз почетком марта.

„Не постоји већи приоритет или одговорност пред овим председником, него што је, наравно, заштита америчког народа и наших трупа."

Америчка влада посегла је за регрутацијом током рата шест пута до сада, последњи пут у време рата у Вијетнаму.

Око 1,8 милиона Американа регрутовано је током рата, да би 1973. служење војске у потпуности постало добровољно.

Тадашњи председник Џими Картер поново је увео селективну евиденцију 1980.

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на bbcnasrpskom@bbc.co.uk