Usvojen Zakon o referendumu
Skupština Crne Gore je u sredu usvojila Zakon o referendumu i formulaciju pitanja na referendumu o državnom statusu, a u četvrtak će - prema najavama - i zvanično raspisati referendum.
Prethodno su stranke vladajuće koalicije i opozicione stranke postigle dogovor da se referendum održi 21. maja.
Dogovor o Zakonu i uslovima izjašnjavanja građana o tome da li žele da Crna Gora bude nezavisna država, dva bloka - suverenistiučki i unionistički - su postigla posle višemesečnog posredovanja spacijalnog predstavnika EU.
Referendum će biti raspisan pošto su i vladajuće stranke koje se zalažu za samostalnost, i opozicione partije koje žele ostanak u državnoj zajednici sa Srbijom - prihvatile predlog izaslanika Evropske unije Miroslava Lajčaka da za nezavisnost Crne Gore mora da glasa najmanje 55% birača koji izađu na plebiscit da bi rezultat dobio međunarodno poverenje.
Ubedljiva većina glasova
Za Zakon koji predvidja da je za validnost referendumske odluke nophodna većina od 55 odsto izašlih birača, glasalo je 60 poslanika Demokratske partije socijalista, Socijalističke narodne partije, Srpske narodne stranke, Narodne stranke Demokratske srpske stranke i Demokratske unije Albanaca.
Protiv su bili poslanici manje članice vladajuće koalicije Socijaldemokratske partije, Liberalne partije, Gradjanske partije i Demokratskog saveza u Crnoj Gori.
Referendumsko pitanje će glasiti: 'Želite li da Republika Crna Gora bude nezavisna država sa punim medjunarodno-pravnim subjektivitetom' - i to pitanje, u slučaju negativnog stava gradjana, ne može biti ponovo postavljeno na referendumu u roku od tri godine.
EU zadovoljna 'odgovornom' porukom
Lajčak je nakon postignutog dogovora pozdravio prihvatanje predloga EU:
"Poruka koju je Crna Gora poslala u Evropu je jedna veoma odgovorna i veoma evropska poruka. To je veoma dobro za Crnu Goru, a tako je bilo prihvaćeno i u Briselu.
Imam veoma dobar osećaj posle današnjih sastanaka. Nastavlja se konstruktivan pristup i verujem da će sutrašnja sednica parlamenta biti još jedna dobra vest za Evropu iz Crne Gore."
Odnos stranaka u Srbiji prema referendumu
Većina stranaka u Srbiji se protivi nezavisnosti Crne Gore ali ističu da se neće aktivno uključivati u referendumsku kampanju.
Ipak, najbrojnija, opoziciona Srpska radikalna stranka najavljuje aktivnosti i u Srbiji i u Crnoj Gori.
Demokratska stranka Srbije neće učestvovati ni na koji način u kampanji u Crnoj Gori, ali samim tim što je članica Državne zajednice, Srbija ima pravo, obavezu i interes da se izjasni o tom pitanju i da zbog mnogih razloga, poput istorijskih, ekonomskih i funkcionalnih iznese svoj stav i utiče na obezbeđivanje uslova koji će dovesti do legitimnog izjašnjavnja, izjavio je za BBC šef poslaničkog kluba Kostuničinih demokrata Miloš Aligrudić.
Aligrudić napominje da zvanični Beograd prihvata uslove koje je predložila Evropska unija, ali dodaje da će u svakom slučaju izjašnjavnje imati jasan nedostatak, a to je odsustvo glasova državljana Crne Gore koji žive u Srbiji.
Suverenistički blok je previše uložio u ovaj projekat da bi se lako predao i verujem da će koristiti u kampanji sva dozvoljena i nedozvoljena sredstva da dođe do cilja, procenjuje Aligrudić, ali ističe uverenje da, kako kaže, Đukanovićeva opcija neće dobiti potrebnu većinu.
Lista za Sandžak, van kampanje
Iako u Crnoj Gori živi između 15 i 18 odsto Bošnjaka, Lista za Sandžak, zbog toga što je registrovana u Srbiji, neće učestvovati u kampanji, kaže za BBC poslanik u Skupštini Srbije Bajram Omeragić.
Omeragić naglašava da njegova stranka ima pravo da kaže da bi eventualno otcepljenje Crne Gore bilo pogubno za Sandžak, koji se prostire u obe države članice a pretežno je nastanjen Bošnjacima.
SRS 'najdirektnije' u kampanji
Za razliku od Aligrudića i Omeragića, poslanik Srpske radikalne stranke Milorad Mirčić ističe da će se ogranak radikala u Crnoj Gori, koji deluje kao vanparlamentarna stranka, najdirektnije uključiti u referendumsku kampanju i pomoći bloku koji je za očuvanje Državne zajednice.
Stranke u Srbiji koje ne budu aktivno učestvovale u kampanji za očuvanje Državne zajednice snose istorijsku odgovornost, upozorava Mirčić koji veruje da članstvo neće poslušati svoje neodgovorno rukovodstvo.
On zbog, kako kaže, uzavrele atmosfere i mentaliteta Crnogoraca, ne isključuje incidente i nemire u predreferendumskoj kampanji, za što bi, po njegovim rečima, podjednaku odgovornost snosili i političari u Crnoj Gori i u Srbiji.
