Пензионерка расветљава нерешене случајеве помоћу ДНК: 'Свако тело заслужује да му се зна име'

„Изузетно је болно из године у годину гледати ту празну столицу за столом током празника, а не знати шта се догодило.

„За породице је то неизмерна туга."

Хиљаде тела широм Сједињених Америчких Држава (САД) и даље нису идентификована нити их је неко преузео.

Многи од тих људи били су жртве злочина.

А скоро свако од тих преминулих има породицу која годинама чека било какву информацију.

Ово је прича о жени којој се у једном тренутку „упалила лампица" и тада је почела да примењује пионирске методе за расветљавање најтежих нерешених случајева.

Година је 2017.

Маргарет Прес се опушта читајући детективски роман Q Is for Quarry.

Књига се бави случајем неидентификоване жене, познате као Џејн Доу, чије је тело пронађено у каменолому у Калифорнији скоро 50 година раније.

Прес, која је радила као програмерка, недавно је отишла у пензију и све више времена посвећује њеном хобију - генеалогији, односно постанку, односима и коренима имена и презимена људи.

Док је читала књигу, синула јој је идеја: шта ако би могла да споји убрзани развој ДНК технологије са генеалошким истраживањима за идентификацију жртава убистава?

Због те замисли је почела да шаље упите.

Обратила се ауторки романа Су Графтон, која ју је охрабрила да настави да истражује случај.

Контактирала је Канцеларију шерифа округа Санта Барбаре, од које никада није добила одговор, а затим и компаније које се баве ДНК анализом, које су одбиле њен захтев да у њихове базе података додају ДНК неидентификованих тела.

Али Прес је пронашла њену животну мисију и није намеравала да одустане.

Уместо тога, почела је да контактира стручњаке и посећује конференције, објашњавајући свакоме ко је желео да је саслуша да верује да постоји решење за неидентификована тела.

На крају је докторка Колин Фицпатрик, искусна стручњакиња за форензичку генеалогију. која је имала везе у органима за спровођење закона, препознала потенцијал ове идеје и пристала да помогне.

У то време су трошкови узимања и анализе ДНК узорака нагло падали, а две жене биле су спремне да уложе сопствену уштеђевину да би доказале да метода може да функционише.

На крају, захваљујући угледу и контактима Фицпатрик, амерички маршал у држави Охајо пристао је да им пошаље ДНК узорак повезан са случајем старим 15 година.

До тада је већ покушао све да реши случај, али без успеха.

Прес се тог тренутка сећа као нечег готово нестварног.

„Ја сам пензионисана бака… а амерички маршал ме пита: 'На коју адресу да пошаљем преостали узорак ДНК?'"

Решавање првог случаја

Случај се односио на мушкарца познатог као Џозеф Њутн Чендлер Трећи, који је пронађен мртав 2002. године.

Полиција је очекивала да ће то бити рутински случај, али када су покушали да пронађу његову породицу, суочили су се загонетком.

Прави Џозеф Њутн Чендлер Трећи заправо је био осмогодишњи дечак који је погинуо у саобраћајној несрећи још 1945. године.

Мушкарац чије је тело пронађено је украо дечаков идентитет, а полиција није успела да пронађе подударање у ДНК базама података.

То је био изазов који је двема женама био потребан.

Уз помоћ десетак добровољаца, реконструисале су његово породично стабло користећи подударања ДНК узорака.

После две године рада, једне ноћи, око два сата после поноћи, коначно су откриле његов прави идентитет: Роберт Иван Николс.

Чак и после потврде идентитета поређењем ДНК узорка са његовим сином, многа питања су остала без одговора.

Зашто је Николс деценијама раније изненада напустио његову породицу?

Зашто је преузео туђи идентитет?

До данас нико није пронашао одговоре на ова питања.

Међутим, због овог првог успеха, други су почели озбиљно да схватају Прес и њен тим, што им је отворило врата за рад на новим случајевима.

У октобру 2017. године две жене су основале непрофитну организацију Пројекат ДНА Доу (Дое).

„Решавање загонетки нам је у ДНК"

Организација данас има око 100 добровољаца које Прес зове њено „племе".

Међу њима има пензионисаних полицијских службеника, али и људи различитих занимања, а све их повезујеи заједничко интересовање.

„Волимо да трагамо за одговорима.

„Волимо да кажемо: 'Ево, нашли смо траг'.

„Али, оно што је још важније јесте наша посвећеност мисији да свако заслужује да му се зна име када умре.

„Свака породица заслужује да сазна шта се догодило њеним најмилијима."

„Девојка у пончу од јеленске коже"

Како су две жене постајале популарније, добијале су нове случајеве.

„Девојка у пончу од јеленске коже" била је млада жена чије је тело пронађено поред пута у Охају 1981. године.

На себи је имала препознатљив пончо од јеленске коже са ресама.

Тим Маргарет Прес користио је сачуване узорке крви и утврдио је да је реч о Марсији Кинг, 21-годишњакињи, која је напустила њен дом у држави Арканзасу неколико месеци пре него што је убијена.

Прес каже да су овакви случајеви били изузетно тешки за истражитеље у време када није било интернета.

„Све што сте имали биле су локалне новине.

„Није постојао начин да повежете пријаве несталих људи из других савезних држава, јер се тада све бележило искључиво на папиру."

Марсијина мајка чекала је скоро 40 година било какву информацију о њеном детету.

Задржала је исти број телефона и није се селила из куће, „чекајући да јој ћерка једног дана уђе на врата".

Зато је њена идентификација изазвала помешана осећања код свих који су били укључени у случај.

„За чланове породице је то тренутак и среће и туге.

„Истовремено добију одговор који су толико дуго чекали, али то није одговор којем су се надали", каже Прес.

Масакр у Талси

Када је први пут сазнала за масакр из 1921. године у Талси у држави Оклахоми, Прес каже да је била „шокирана и ужаснута", и да се запитала: „Зашто нам то нико никада није рекао?"

Иако је реч о највећем расном масакру у историји САД-а, у којем је руља белаца убила стотине Афроамериканаца и уништила просперитетну пословну четврт познату као „Црни Волстрит", Прес, као и многи други бели Американци, каже да о томе „није учила у школи".

„Никада нисмо чули за то."

Додаје да су многи чак порицали да се масакр уопште догодио.

„Знате како кажу:''Где су тела? Где су жртве?"

Град Талса је покренуо истрагу о гробовима из 1921. године да би се пронашли, ексхумирали и идентификовали посмртни остаци људи за које се верује да су убијени у том масакру.

Пројекат ДНА Доу био је један од неколико организација које су помогле у истрази.

У јулу 2024. године, градоначелник Талсе је објавио да је идентификована прва жртва - Ц. Л. Данијел, ветеран Првог светског рата који се враћао у мајчин дом у савезној држави Џорџији.

„То је био веома емотиван тренутак", каже Прес.

„Сада мора да се призна да је извршен овај масакр, јер сада знамо његово име и изговорићемо га наглас."

Нова врста детективског посла

За свега неколико годин, рад Маргарет Прес се много променио - од слања упита на које није добијала одговоре, до тога да јој се за помоћ обраћају полицијске и друге истражне службе.

Када се осврне на све што је постигла, Прес каже да је схватила: „Не лежи ми да будем пензионерка".

И заста, права пензија сада делује далеко, јер њен тим тренутно ради на стотинама случајева, међу којима је и смрт жене из романа Q Is for Quarry, који је све и покренуо.

„Имала сам осећај... да смо се вратили на почетак", каже Прес.

Жао јој је што ауторка Су Графтон, која ју је својевремено охрабрила да следи њену идеју, није дочекала да види како се она бави тим случајем.

Ипак, Прес је уверена да би Графтон била задивљена утицајем који нова технологија има на решавање оваквих случајева.

„Мислим да би била потпуно одушевљена."

Маргарет Прес је говорила за емисију Outlook на ББЦ Светском сервису.

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на bbcnasrpskom@bbc.co.uk