Заменили Запад руским сном, али нису пронашли оно што су очекивали

Бен у Русији током зиме

Аутор фотографије, Ben/ BBC

Потпис испод фотографије, Бен, из Дербија, који се преселио у Русију 2023. године користећи приватну породичну визу, каже да се осећа безбедније живећи тамо
    • Аутор, Ден Хардун
    • Функција, ББЦ Светски сервис
  • Објављено
  • Време читања: 7 мин

Кад се Лео Хер преселио у Русију из Тексаса крајем 2023. године, након што му је одобрен азил, био је уверен да гради бољу будућност за породицу.

Овај отац троје деце потпуно се препустио новом животу: испробавајући кнедле, музећи козе на фарми и снимајући видее о животу у Русији за његове пратиоце.

Лео је побожни хришћанин који се разочарао у све, од политичке поделе у САД, до генетски модификоване хране и онога што доживљава као успон покрета ЛГБТQ.

У оно време је веровао да Русија нуди атрактивну алтернативу: друштво изграђено на хришћанској вери и породичним вредностима, што је став који снажно промовише сама руска држава.

Али временом је такође постао изузетно забринут због ствари као што су ограничавање приступа информацијама.

Он је део неочекиване миграције.

Док се Русија суочава са међународном изолацијом, неколико хиљада људи из земаља као што су Канада, Велика Британија, Сједињене Америчке Државе и делови Европе одлучује да се пресели тамо.

Њихово виђење Русије значајно се разликује од оног које би могло бити познатије многима на Западу: земља која је извршила инвазију на Украјину и окупирала њене велике делове, ставља политичке противнике иза решетака, уводи строга ограничења грађанским слободама и суочава се са низом међународних санкција.

Многе будуће мигранте привлачи руска виза Заједничких вредности, понекад звана и „анти-воук“ виза, која је уведена месец дана након што је Леу био одобрен азил.

Након што ју је председник Владимир Путин увео 2024. године, ова виза нуди привремено боравиште у трајању и до три године за грађане 47 земаља које Русија сматра „непријатељским“.

Не постоји ограничење броја људи који могу да се пријаве, а пријављени не морају да полажу уобичајене тестове руског језика, историје или права.

Уместо тога, морају да се изјасне да деле руске традиционалне духовне и моралне вредности, и да одбацују оно што руска влада описује као „деструктивну неолибералну идеологију“ њихових родних земаља.

После три године, они који су на визи Заједничких вредности морају или да је претворе у Трајну боравишну дозволу (ПРП) или да напусте земљу.

ПРП захтева од људи да положе испит из језика и историје и да поднесу темељнију документацију.

За разлику од неких других имиграционих програма, виза Заједничких вредности не долази аутоматски са смештајем или финансијском помоћи руске владе.

Пријављени морају да плате административну таксу од 1.600 рубаља (22 долара) и да прођу медицинске и провере кривичних досијеа.

Лео Хер (десно) на церемонији додељивања азила коју је снимала државна телевизија

Аутор фотографије, Russian Ministry of Internal Affairs

Потпис испод фотографије, Лео Хер (десно) на церемонији додељивања азила коју је снимала државна телевизија

Русија тврди да је под овим програмом пријаву поднело скоро 3.400 људи закључно са пролећем 2026. године.

Међутим, ове бројке је тешко потврдити независно и не откривају колико је пријава заправо одобрено.

Виза осликава шире напоре Кремља да представи Русију као бранитеља традиционалних вредности из отпора према ономе што види као морално пропадање Запада.

У указу из 2022. године, Путин је упозорио да западни идеолошки утицај угрожава руске вредности као што су брак и традиционална породица, и позвао Русију да промовише позитивнији властити имиџ у иностранству.

Две године касније, виза Заједничких вредности понудила је практичну манифестацију ове визије.

Онлајн екосистем агенције за селидбу и инфлуенсера промовишу Русију као место где породичне вредности остају снажне, а свакодневни живот делује безбедније.

Иља Белобрагин, генерални директор и партнер у „Пресели се у Русију“, компанији која помаже странцима да се пребаце у Русију, каже да нешто што често чује од клијената јесте да „више не препознају заједницу око себе“.

Неки потенцијални мигранти жале се на високу стопу имиграције у њиховим властитим земљама или како то они доживљавају, пад животног стандарда, каже он.

Руски рат у Украјини, који доминира међународном перцепцијом ове земље од 2022. године, изгледа да није одлучујући фактор за многе од оних који се одлучују на овај потез.

Неки отворено подржавају Русију, док други инсистирају да је њихова одлука мотивисана културним вредностима уместо геополитиком.

Филип Хачинсон

Аутор фотографије, Philip Hutchinson

Потпис испод фотографије, Филип Хачинсон помаже људима да се пребаце у Русију након што се и сам преселио у Москву

Филип Хачинсон, бивши британски кандидат Конзервативне партије који живи у Москви и сада помаже другим Западњацима да се пребаце у Русију, каже да избегава да разговара о рату.

„Шта ја мислим о томе? Слушајте, не мешам вам се ја у то“, каже он.

„Нисам овде као политичар. Овде сам да живим лепим, мирним животом са породицом.“

Упитан да ли помагање Западњацима да се пребаце у Русију под визом Заједничких вредности није и сам политички чин, Филип се не слаже с тим.

„Усмеравамо многе људе ка визи Заједничких вредности зато што је то најлакши начин да добијете пуно пребивалиште овде у овом тренутку. Није политички чин помагати људима да се преселе у Русију.“

После њихове селидбе у Русију, Леова породица је постала један од највидљивијих примера западне миграције.

Руски државни медији снимили су њихову церемонију преузимања азила, а Лео се јавно захвалио председнику Путину што га је примио у земљу.

У оно време Лео је веровао да помаже у утирању пута нечему што назива „неприкосновеним имиграционим законом“.

Али реалност се показала тежом него што је очекивао.

У року од неколико недеља од доласка, Лео каже да су остали без пет милиона рубља, 66.000 долара, које им је на превару одузео контакт коме се веровали, оставивши их без крова над главом.

Кад сам разговарао са Леом раније ове године, живео је одвојено од супруге у граду Иванову, а његова старија деца су се вратила у Америку.

Упитан да ли је Русија испунила његова очекивања, Лео описује последње две године као најбоље и најгоре у његовом животу.

Он каже да је искусио многе стране Русије: радио је у православном манастиру, живео у стану у солитеру, а касније се преселио у мали стан из совјетског доба.

На крају је нашао посао као наставник енглеског.

Погледајте видео Поново на окупу: Како је руски бенд поново засвирао у емиграцији

Потпис испод видеа,

Он и даље говори са симпатијама о обичном руском народу, описујући их као великодушне и срдачне.

Хвали чланове његове црквене заједнице који су помогли породици да преживи након што су изгубили уштеђевину и присећа се једне жене која је позвала његовог најмлађег сина у њихов дом и учила га руски бесплатно.

„Моје срце је напросто препуно љубави за те људе“, каже он.

Али је и постао све забринутији због привредне политике руске државе и ограничења приступа информацијама.

Лео сада преиспитује улогу коју је одиграо у промовисању западне имиграције у Русију.

„Веровао сам у пропаганду“, каже ми он, признајући да је претходно био „онај који би сам написао тај сценарио“.

Иако је посвећен остајању у Русији из осећања „судбинске предодређености“, сада каже да му недостају слободе које су обликовале његову америчку личност.

„У Русији немате вредности људских права.“

Бен

Аутор фотографије, Ben/ BBC

Потпис испод фотографије, Бен не верује да је Русија конзервативни рај

Другим Западњацима који су се преселили у Русију смета како се промовише сама виза Заједничких вредности.

Бен, који је тражио да му не објавимо презиме, преселио се у Русију 2023. године из Дербија у Великој Британији након што се заљубио у Рускињу коју је упознао преко интернет странице језичке размене.

Њих двоје живе у Курску, близу украјинске границе.

Његова породица је сматрала да је он „помало луд“ што се преселио у ратну зону.

Беново виђење Русије мало је сложеније од онога како га њене присталице представљају.

Он хвали срдачност Руса и каже да се осећа безбедније у свакодневном животу.

Истовремено, одбија идеју да је Русија нека врста конзервативног раја.

Бен наводи распрострањеност домаћинстава са самохраним родитељима, абортус, који описује као „веома широко прихваћен“, и „екстремно високу“ стопу развода.

„Русија није никаква утопија“, каже он.

Преселио се у Русију под приватном породичном визом уместо у склопу програма Заједничких вредности, али на његовом Јутјуб каналу је оспорио оно што доживљава као претеране тврдње неких западних инфлуенсера који представљају Русију као савршену алтернативу Западу.

„Постоје људи с одређеном агендом коју желе да гурају“, каже он.

Скоро две године након што је покренута виза Заједничких вредности, руски експеримент привлачења идеолошких миграната и даље остаје скромних размера.

Иако он није успео да привуче огроман талас „анти-воук“ имиграције, олакшао је неким Западњацима да започну нови живот у земљи, било из љубави, вере или просто жеље за променом правца у животу.

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на bbcnasrpskom@bbc.co.uk