Шта треба да знате о лековима за мршављење

Сара Ле Брок има непосредно искуство са трансформативним дејствима лекова за мршављење.

Од када је одрасла, углавном је била гојазна и зато је испробала разне дијете.

„За све што би се појавило на тржишту, помислила бих: 'Пробаћу то, можда ми помогне'".

Нажалост, килограми би се увек враћали, рекла је за ББЦ програм Inside Health.

После узимања лекова за мршављење дуже од две године, изгубила је скоро 51 килограм.

„Одједном више нисам стално размишљала о храни", каже она.

„Имам више енергије, радим ствари које раније нисам могла… као да сам поново добила неку нову слободу у животу".

Милиони људи попут Саре данас користе лекове као што су семаглутид и тирзепатид, познатији под брендовима Оземпик (Ozempic) и Маунџаро (Mounjaro).

Очекује се да ће број људи који користе лекове за мршављење наставити да расте, како се на тржишту буду појављивали нови лекови, међу којима су и таблете које ће заменити садашње инјекције.

Јасно је да ови лекови отварају нову еру у лечењу гојазности.

Она сада може да се „ублажи", каже Дејвид Камингс, професор медицине на Универзитету Вашингтона, у Сједињеним Америчким Државама (САД).

„Они су нешто најближе што сам видео нечему што бисмо могли да назовемо чудотворним лековима".

Ипак, други стручњаци упозоравају да постоји ризик да се занемари потреба за променом животних навика, посебно зато што се килограми често брзо враћају после прекида терапије.

Шта би свако ко размишља о лековима за мршављење требало да зна пре него што почне да их узима?

Погледајту видео о људима који ризикују животе купујуц́и онлајн „инјекције за мршављење“

Како лекови делују

Лекови за мршављење смањују апетит опонашајући хормоне који нашем телу указују да смо сити.

Најчешће се користе они који делују преко хормона ГЛП-1 (глукагону сличан пептид-1) и ГИП (глукозо-зависни инсулинотропни полипептид).

Ови лекови се везују за специфичне молекуле на површини ћелија познате као ГЛП-1 и ГИП рецептори, који имају кључну улогу за давање сигнала да смо унели довољно хране.

Корисници ове терапије обично почињу да губе килограме већ у првих неколико недеља.

Иако су лекови званично одобрени само за лечење гојазности, брзо расте и приватно тржиште за људе који не сматрају да имају вишак килограма.

Популарност им расте јер су изузетно ефикасни: губитак телесне тежине је између 14 и 20 одсто током 72 недеље.

Ипак, око 10 до 15 одсто људи изгуби врло мало килограма и сматра се да они не реагују на терапију.

ГЛП-1 лекови делују као „хемијски штит" који људима пружа заштиту од „савременог окружења које подстиче гојазност, јер је препуно јефтине, висококалоричне хране", каже Навид Сатар, професор кардиометаболичке медицине на Универзитету у Глазгову у Шкотској.

Он је и руководилац програма британске владе за постизање циљева у погледу гојазности.

Био је и консултант у клиничким испитивањима више компанија које производе лекове за мршављење, али у њима нема акције.

„Храна је свуда око нас", каже он, и у року од пола сата свако „може да узме телефон и наручи храну која садржи 10.000 калорија".

Ако престанете да узимате лекове, килограми се враћају.

Ако неко ко је гојазан почне да узима лекове за мршављење, мора да рачуна на могућност да ће дугорочно примати терапију, каже Камингс, који води програм за контролу телесне тежине људи индекса телесне масе (ИТМ) 50 и виши.

Једно од најчешћих питања које добија од пацијената јесте колико дуго ће морати да примају терапију.

Каже да обично престају да узимају лекове после око годину дана.

Анализа научних студија која је обухватила више од 9.000 пацијената показала је да је терапија просечно трајала 39 недеља.

Људи верују да могу да наставе да губе килограме ослањајући се на снагу вољу, али докази указују да то често није случај.

Пацијенти прекидају терапију из различитих разлога - због цене лечења, јер им осигурање више не покрива трошкове терапије, или зато што не желе да дуже време узимају лекове, каже он.

Када престану да примају терапију, килограми се обично враћају.

Недавно истраживање је показало да се килограми враћају и до четири пута брже после прекида терапије лековима за мршављење у поређењу са напуштањем програма мршављења заснованом на промени понашања.

Људи који су користили лекове за мршваљење добили су 1,5 килограм већ осам недеља после прекида терапије и килограми су наставили да се враћају, показује друга студија.

Исто истраживање је показало да се враћају и други здравствени проблеми, попут повишеног крвног притиска.

Ново истраживање је открило и да људи који престану да узимају лекове за мршављење поврате око 60 одсто изгубљене тежине у року од годину дана.

Разлог брзог враћања килограма је делимично и због опсесивног размишљања о храни, објашњава Сатар.

И хормони играју улогу.

Када неко покушава да ослаби, покреће се снажан хормонски одговор који подстиче тело да поврати изгубљену тежину.

Мозак тумачи пад калорија као недостатак енергије, па после прекида терапије за мршављење расте ниво хормона који подстичу апетит, док се истовремено смањује брзина сагоревања енергије, односно брзина метаболизма, објашњава Камингс.

„Ако су ови биолошки механизми довољно снажни, могу да умање дејство терапије", каже он.

Промена начина живота

Сатар је приметио да је код мањег броја људи који направе значајне промене у начину живота могуће да се смањи доза или да се лек узима повремено.

Неки заиста направе „суштинске промене у исхрани", каже он.

„Некима ће можда бити потребна нижа доза него на почетку терапије.

„Али већини ће вероватно и даље требати одређена доза лека, јер је окружење (у вези са храном) и даље исто".

Све је већа забринутост да људи користе лекове за мршављење као замену за промену животних навика.

Докази показују да управо комбинација промене начина живота и лекова за мршављење даје најбоље резултате.

Стручњаци су недавно упозорили да ризик од недостатка хранљивих материја може да буде повећан код људи који узимају лекове за мршављење а не примењују здраву исхрану и навике.

„Морамо да обезбедимо да људи уносе довољно протеина, као и све потребне витамине и минерале", каже Мари Спрекли, научница за исхрану и животне навике на Универзитету у Кембриџу.

„Не желимо дугорочне нежељене последице, попут крхкости костију и губитка мишићне масе.

„Не желимо да један здравствени проблем заменимо другим", додаје Спрекли, иначе главна ауторка извештаја.

Пошто ови лекови значајно смањују апетит, пацијенти генерално уносе мање хране, наводе она и њене колеге.

То може да представља „пропуштену прилику" ако пацијенти немају дугорочну подршку и ако наставе да се хране нездраво.

Нема брзог решења

Сама терапија лековима неће „поништити изазов гојазности", наглашава Светска здравствена организација (СЗО).

У смерницама за примену ГЛП-1 лекова, СЗО наводи да су потребни и рана интервенција, скрининг и стварање здравијег окружења.

Лакше је док људи још примају терапију, каже Сатар.

„Имате више менталног простора да размишљате о исхрани".

Али промена понашања је изузетно захтевна, каже Аманда Дејли, професорка бихејвиоралне медицине на Универзитету у Лафбору у Уједињеном Краљевству (УК).

Она истиче да је потребно да пацијенти буду боље информисани о томе колико брзо могу да поврате килограме после прекида терапије ГЛП-1.

Гојазност је хронично стање које се често враћа, што значи да не може да се „излечи" само лековима, наглашава она.

Зато су додатна подршка и свеобухватна здравствена нега кључни како би пацијенти променили исхрану и повећали физичку активност.

Није познато да ли приватни пружаоци услуга обезбеђују ову важну додатну подршку, додаје она, што изазива забринутост јер велики број људи долази до лекова приватним путем и тешко је пратити континуитет лечења.

Мале промене подстичу усвајање здавијег понашања

Да би помогли пацијентима да превазиђу неке од ових проблема, истраживачи на Универзитету Стенфорду у САД-у су проучавали на који начин би пацијенти могли да се подрже и подстакну да промене животне навике.

У недавној студији испитивали су да ли мале промене могу да подстакну људе који примају ГЛП-1 терапију да усвоје здравије навике.

Ове мале промене односиле су се на исхрану, физичку активност, сан, и управљање стресом.

Кључно је да су те мале промене биле једноставне и изводљиве, на пример, замена заслађених напитака водом, избегавање кафе после ручка, дубоко дисање у стресним ситуацијама, или кратка петоминутна шетња напољу.

Истраживачи су утврдили да такви приступи побољшавају очекивања у вези са променом понашања.

Управо су та „очекивања" први неопходан корак ка промени навика, каже Маја Адам, ванредна професорка педијатрије на Медицинском факултету Универзитета Стенфорда, која је учествовала у истраживању.

„Постизање оптималног здравља захтева много више од лекова,

„Открили смо да ови мали подстицаји могу да буду веома делотворни", каже она.

Додаје да су „сувише мали да би пропали", јер и ситне свакодневне промене и навике временом доносе значајне резултате.

Погледајте: Апетамин - неодобрен лек за идеално тело од којег се девојке разбољевају

Нежељена дејства

Овакве интервенције су кључне да би људи добили алате који су им потребни за промене, посебно имајући у виду позната нежељена дејства терапије, каже Дејли.

Међу њима су проблеми система за варење.

Забележен је и пораст случајева панкреатитиса и камена у жучној кеси.

Још један разлог за забринутост је губитак мишићне масе, нарочито код људи који не вежбају.

Недавно истраживање указало је и на повезаност са проблемима костију и зглобова.

У великој студији, ови лекови повезани су са бољим здрављем срца, мањим бројем инфекција, нижим ризиком од злоупотребе дрога, и мањом учесталошћу деменције.

Сада имамо вишегодишње податке о ефикасности ГЛП-1 терапије, али још није познато какви су дугорочни исходи нити да ли ће дејство временом да слаби.

Недостају и подаци о утицају ових лекова на трудноћу и будуће генерације, па се узимање лекова за мршављење не препоручује трудницама.

У поређењу са негативним последицима гојазности на здравље, нежељена дејства ових лекова су релативно мала, истичу Сатар и Камингс.

То се посебно односи на људе који имају више обољења повезаних са телесном тежином.

Болести срца, рак и мождани удар су водећи узроци смрти у свету и сви су повезани са гојазношћу.

Промена окружења

Оно што је очигледно је да се област лекова за мршављење брзо развија.

Осим губитка килограма, ови лекови имају и друге здравствене користи.

У великој студији која је обухватила два милиона људи, ови лекови су повезани са бољим здрављем срца, мањим бројем инфекција, нижим ризиком од злоупотребе дрога, и мањом учесталошћу деменције.

Показало се и да могу да побољшавају апнеју у сну, артритис и проблеме са зависношћу.

Нови лек ретатрутид је показао и обећавајуће резултате у недавним испитивањима.

Он опонаша дејство три хормона који регулишу осећај глади, а рани подаци указују на губитак тежине од готово 29 одсто после 68 недеља, према наводима произвођача Ели Лиллy.

Ипак, лекови су само једно од средстава за лечење гојазности, каже Дејли.

Важније је да се људима омогући да лакше усвоје здраве навике које ће примењивати и после терапије.

Због великог броја људи који једу ултрапрерађену храну богату калоријама, гојазност ће бити све већи здравствени проблем, упозоравају стручњаци.

Крајњи циљ требало би да буде промена окружења у којем се хранимо да би се понудио бољи избор, као и да се утиче на јавне политике да се обезбеди да наредној генерацији ови лекови уопште не буду потребни, каже Дејли.

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу,Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на bbcnasrpskom@bbc.co.uk