Шта нам говори откриће изузетно ретке алге Србији

Александра Ракоњац верује да ради најлепши посао на свету.

Као алголошкиња стигла је до предела где једва да је људска нога крочила.

Један од тих терена, на Власинској висоравни, у југоисточној Србији, довео је до открића врсте, чији је проналазак у природи последњи пут описан пре 50 година и која је откривена на само четири места у свету.

Ради се о врсти мрке алге - Bodanella lauterborni.

„Када смо узели узорке, мислила сам да је у питању цианобактерија.

„Тек када сам погледала под микроскопом, схватила сам да не знам шта је то", објашњава Ракоњац.

Тада је уследио „најузбудљивији део посла" - вишемесечно претраживање литературе у потрази за одговором на питање шта заправо има пред собом.

„Био је шок видети да је то Bodanella lauterborni", каже.

Ракоњац је ову алгу пронашла први пут на извору Свети Никола код Власинског језера 2019.

Поново ју је открила на оближњем извору, а њена професорка Снежана Симић пронашла ју је две године касније на још једом месту на Власинској висоравни.

„Ово откриће је знак да је Србија апсолутно неистражена и да поседује бисере диверзитета које је неопходно проучити", говори Ракоњац.

Са колегама је недавно објавила рад о проналаску ове и још једне врсте мрке алге у Србији.

Зашто је алга боданела посебна?

Пратећи идеју професорке Снежане Симић, Ракоњац је за докторску дисертацију изабрала да се бави црвеним и мрким алгама.

Симић је деценијама проучавала црвене алге и на њену иницијативу ова врста заштићена је у Србији од 2010. године, говори Ракоњац.

Међутим, за разилику од црвених алгу, у Србији било података о мрким.

„Нисмо ми бирали да радимо мрке алге - оне су одабрале нас", каже Ракоњац.

Црвене и мрке алге су се прво појавиле у морима и одатле су еволуирале у слатке воде.

„Постоји више од 7.500 описаних врста црвених алги, а само три до пет процената забележено је у слатким водама

„Мрке алге су ређе, има 285 родова, а свега осам врста је описано у слатким водама", каже Ракоњац.

Последњи подаци оBodanella lauterborniпронађеној у природи су из 1970-их година.

Ова врста откривена је у само четири алпска језера.

„Налазили су је у дубоким језерима, на 10 до 30 метара", каже Ракоњац

„Ова језера су у међувремену загађена, а у Боденском језеру су се појавиле инвазивне слатководне шкољке које су колонизовале подлогу на којој се налазила боданела", објашњава.

Истраживање Боденског језера, на тромеђи Немачке, Аустрије и Швајцарске, из 2017. године показало је да поновно враћање боданеле на ово место не би било ефикасно због инвазивних шкољки, додаје.

Откриће боданеле у Србији, у дрвеном корити, где је вода дубока пар центиметара и брзо протиче, што је окружење веома различито од дубоке, мирне језерске воде, било је загонетка за истраживаче.

„Једна од веза коју смо нашли јесте да је подлога власинске висоравни и алпских језера сличног састава, каже Ракоњац.

„Уз то, на подручју садашње власинске акумулације постојало је природно језеро које је после периода глацијације отекло и остала је само река", додаје.

Погледајте видео: Цветање алги на аустралијском гребену - пре и после

Зашто су алге важне?

„Оно што су биљке на копну то су алге у води - оне производе кисеоник", каже Ракоњац.

„Алге су и основа ланца исхране јер производе органску материју коју користе друге карике, могу да послуже као склониште разним организмима, а неке врсте су препознате и као индикатори квалитета воде", додаје.

Ракоњац је запослена на Институту за повртарство у Смедеревској Паланци и ради истраживања на два фронта - бави се алгама и повртарским врстама.

У наредном периоду планира да објави све резултате до којих је дошла трагајући за алгама у Србији, али и да ближе испита подручје Власинске висоравни.

„Терени ће се наставити на неистраженим локалитетима и забаченим местима

„Не бих се бавила познатијим рекама већ оним што је још увек заштићено од негативног утицаја човека, јер верујем да се на тим местима може много тога пронаћи", закључује.

Погледајте и овај видео: Морска трава би могла да спаси свет

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на bbcnasrpskom@bbc.co.uk