Г7 ослобађа милионе барела нафте и дизела после Трампове претње

Г7 је објавила да ц́е бити пуштено 100 милиона барела нафте и дизела из резерви како би се ублажиле забринутости око снабдевања које су довеле до наглог раста цена.

То подразумева „значајно пуштање“ дизела у року од 20 дана, уз разговоре о „додатним пуштањима по потреби“, навели су лидери Г7 у саопштењу.

Група развијених економија, у којој су и Сједињене Америчке Државе, саопштила је да нафта и дизел крећу одмах и да ц́е акција трајати четири месеца.

Према мерама, које долазе после претњи председника САД Доналда Трампа да ц́е забранити извоз дизела, нец́е бити никаквих „ограничења извоза енергије и енергетских производа“ између чланица Г7.

Г7 обухвата САД, Велику Британију, Канаду, Јапан, Немачку, Италију и Француску, а Европска унија је такође присутна на састанцима.

Доналд Трамп је упозорио да ц́е забранити извоз дизела из САД ако европске земље не пристану да ставе више својих залиха на тржиште.

То би ублажило притисак на цене за америчке потрошаче пре новембарских средњорочних избора, али би подигло цене у другим земљама.

„Европа је управо пристала да пусти огромну количину дизел горива, које је у великим залихама. Процес ц́е почети одмах“, објавио је Трамп на друштвеним мрежама.

Његов министар финансија Скот Бесент тврдио је да амерички пољопривредници, камионџије и предузец́а „не би требало да буду остављени да носе терет“, док цене расту.

Говорец́и касније у Белој куц́и, Трамп је рекао да забрана извоза дизела „никада није заиста била разматрана“.

Осврц́уц́и се на одлуку Г7 да пусти гориво из резерви, додао је да је „оно што је Европа урадила била сјајна ствар“.

„Европа има много дизела и дац́е велики светски допринос - а и ми смо“, рекао је.

„И нец́емо уводити забрану извоза, вец́ ц́емо радити оно што би требало“.

Трамп је првобитно изјавио да подржава забрану извоза дизела почетком прошле недеље, док је његова администрација притискала Европу да искористи сопствене залихе.

Дизел се у великој мери користи у транспортној индустрији и пољопривреди, што значи повец́ање цене горива које се користи за производњу основних потрепштина попут хране.

Након састанка лидера Г7, француски председник Емануел Макрон изјавио је да се блок сложио да ослободи резерве „до 100 милиона барела“ у року од четири месеца, уз координацију Међународне агенције за енергију (ИЕА).

Велику Британију је на састанку представљао министар спољних послова Ед Милибанд, који је изјавио да ц́е мере „стабилизовати снабдевање енергијом, изградити отпорност у ланцима снабдевања и заштитити домац́инства и предузец́а од ценовних шокова“.

Макрон је додао да ц́е координисана акција „снизити цене нафтних деривата, посебно дизела“.

Још није јасно које земље партнери ц́е ослободити залихе, нити колико брзо.

Сто милиона барела се састоји од мешавине дизела и сирове нафте.

Цена глобалне референтне сирове нафте марке Брент накратко је пала испод 100 долара по барелу, али је до петка увече поново порасла на око 102 долара.

Пре него што су САД и Израел напали Иран, трговала се по цени од око 73 долара.

Мет Смит, директор истраживања робе у компанији Кплер, рекао је да је нафта поново порасла због обновљених удара између Саудијске Арабије и Хута у Јемену.

„Цене нафте су се продавале због најаве о пуштању стратешких залиха у Европи, али су промениле курс због гласина да Саудијска Арабија планира офанзиву у Јемену док покушава да поново успостави безбедан пут преко Баб-ел Мандеба“, рекао је он.

Европске земље су се супротставиле претњама САД да ц́е искључити амерички дизел, у контексту рата који предводе САД на Блиском истоку и смањених залиха из Русије и Кине.

Лидери Г7 су рекли да ц́е такође координисати распореде одржавања како би се избегло истовремено затварање више рафинерија, док подстичу земље које имају капацитет да то учине, да посебно повец́ају рафинирање дизела.

Избегавање забране извоза америчког дизела понудиц́е значајно олакшање земљама које зависе од увоза горива, међу којима је Велика Британија, где су цене на пумпама у петак први пут премашиле нешто више од две фунте по литру.

Више од половине британског дизела се увози, а 31 одсто тог увоза долази из САД.

САД су један од водец́их светских добављача дизела, са домац́им рафинеријама које производе отприлике четири до пет милиона барела дневно, према подацима Америчке администрације за енергетске информације (ЕИА).

Американци троше око 3,6 милиона барела.

Рафинерије извозе преосталих 1,2 до 1,5 милиона барела дневно, што САД чини виталним добављачем на глобалном тржишту.

Међународне залихе дизела су значајно ограничене сукобом на Блиском истоку.

Русија, која је такође велики произвођач, увела је сопствену забрану извоза дизела, након напада Украјине на њене рафинерије, што је додатно ограничило понуду.

Лидери Г7 су нагласили да ц́е задржати санкције против Русије.

Дизел је теже рафинисати од бензина и, због његове употребе у транспортној индустрији и пољопривреди, веома је тешко смањити потражњу.

ББЦ на српском је од сада и на ТикТоку, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу, Јутјубу, Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на bbcnasrpskom@bbc.co.uk