Ранко Мимовић за ББЦ: 'Не планирамо гашење рафинерије у Панчеву'

После дугог тражења иностраног решења за куповину руског удела у власништву Нафтне индустрије Србије (НИС) и ослушкивања сигнала из Москве и Вашингтона, чинило се извесним да је у тој трци победила мађарска МОЛ Група.

Онда се трци изненада прикључио и домаћи такмичар, компанија KFT Senator Treasury G.T.7 Dva DOO, у власништву српског бизнисмена Ранка Мимовића, известила је прва агенција Ројтерс, што је Мимовић потврдио за ББЦ на српском.

Компанија основана у августу 2025, понудила је две милијарде евра руским гигантима Гаспромњефту и Гаспрому за укупан удео од 56,1 одсто у НИС, што је милијарду више од МОЛ-а, а Руси су то начелно прихватили, додаје он.

Америка је у октобру 2025. увела санкције НИС-у због већинског руског власништва, а неколико пута до сада је померан рок до којег би српска компанија, од које зависи целокупна српска привреда, требало да се 'реши' руског власништва.

Последњи наведени рок је 22. мај.

„Са ОФАК-ом (Канцеларијом за контролу стране имовине америчког Министарства финансија) смо у интензивној комуникацији шест месеци, одговорили смо на све њихове захтеве, добили смо њихово позитивно мишљење и потврду високог менаџмента.

„Тај део смо скоро закључили", каже Мимовић у телефонском разговору за ББЦ.

Све време је, додаје, и у комуникацији са руском страном, којој је, каже, изнео понуду и информисао је о разговорима са ОФАК-ом.

Упркос америчким санкцијама, НИС је наставио да ради, захваљујући лиценцама које је добијао од америчког ОФАК-а.

Једно време је владала неизвесност око рада Рафинерије у Панчеву, кључне за функционисање НИС-а, пошто два месеца није улазила ни кап сирове нафте, како су говорили српски званичници.

Ипак, и та ситуација је превазиђена.

Мимовић каже и да са МОЛ Групом није у комуникацији.

„Мислим да то није ни потребно у овој фази, а можда у некој другој или трећој фази буде потребе око неке врсте сарадње или куповине деривата", каже Мимовић.

У дану када је објављено да је Мимовићева фирма изненада дала понуду за куповину вечинског руског удела у НИС-у, председник Србије Александар Вучић је у разговору са новинарима говорио да не зна ко је тај бизнисмен и да не може тек тако неко да се појави пошто се пита држава Србија.

Неколико дана касније, Мимовић је за ББЦ на српском рекао да су „председника Србије обавестили о понуди".

„Сада морамо да поштујемо државу која се обавезала да ће преговарати са МОЛ-ом до 22. маја, а ми радимо паралелно и видећемо какав ће бити исход", каже Мимовић.

Иза понуде компаније KFT Senator Treasury G.T.7 Dva DOO не стоји ниједна влада, нити конзорцијум више фирми, тврди он.

„Наша компанија је у овом послу сама, имамо обезбеђен капитал, радим 30 година са фондовима и банкама и имамо добру комуникацију", рекао је Мимовић за ББЦ на српском.

Уколико понуду његове фирме на крају прихвате све стране, куповина већинског удела у НИС-у биће „крајње пријатељско преузимање".

„Наша намера је да дефинитивно не затварамо рафинерију (у Панчеву), већ само да је унапредимо и да што боље послује", истиче Мимовић.

Ко је Ранко Мимовић?

Мимовић је рођен 1960. године и руководио је неколицином компанија у каријери, претежно у Србији, Хрватској и Словенији и у областима грађевинарства, финансија и консулантских услуга, уз много контроверзи око њиховог пословања.

Повезан је са најмање девет компанија регистрованих у Србији, пише портал Форбс Србија.

У Словенији је одслужио затворску казну пошто је осуђен за превару, док су његови послови у Хрватској резултирали хапшењем високих званичника и директора фирме чији је био власник.

У марту 2023. основао је фирму KFT Senator Treasury G.T.7 DOO са оснивачким капиталом од 207 милијарди динара, од чега је 2024. у фирму унео 111 милијарди динара неновчаног капитала.

Била је то потврда о депозиту са правом располагања количином од 15 тона злата, преко Б.С. сертификата коју је издала Унион банка Швајцарске 1966. године, пише Нова економија.

Фирма KFT Senator Treasury G.T.7 DOO престала је да постоји у августу 2025.

Од ње тада настајуKFT Senator Treasury G.T.7 Dva DOO и KFT Senator Treasury G.T.7 Jedan DOO , обе регистроване у Суботици, према подацима Агенције за привредне регистре.

Укупан оснивачки капитал две нове компаније једнак је оснивачком капиталу фирме основане 2023. - нешто мање од две милијарде евра, што је износ наводно понуђен Русима.

Фирма KFT Senator Treasury G.T.7 Dva DOO, која је спремна да купи руски удео у НИС-у, према АПР-у има активан статус, иако се наводи да је у блокади због дуга од 9.508 динара.

Иако до навода о Мимовићевој понуди није било јавних замерки на претходно постигнути начелни договор МОЛ Групе са Гаспромом око продаје већинског удела у НИС-у, министарка Дубравка Ђедовић Хандановић саопштила је 7. маја да српска влада није задовољна понудом мађарске фирме.

„Тиче се црвених линија за које смо рекли да их Србија неће прећи", додала је.

Чека се нови предлог из Мађарске, рекла је.

Погледајте видео: МОЛ на прагу да преузме већински удео у НИС-у

'У нашој фирми не постоји политика, Вучића поштујем'

У разговору са новинарима 7. маја, Вучић није ни потврдио, ни демантовао да је Мимовић послао понуду.

„Чуј, нашао неко две милијарде, па још српска фирма... Јесте ли озбиљни? Никад се у животу тиме није бавио, па ће сад он то да купи...

„Пита се ваљда и Србија, ево, не можеш да купиш, не да Србија", одговорио је Вучић на новинарско питање о Мимовићевој понуди.

Иако српски бизнисмен каже да у његовој компанији „не постоји политика" и понуда није плод сарадње са било којом владом, додаје да „српског председника поштује, као и председника сваке државе".

„Оно што је рекао је његов став и његова одлука.

„У овом послу продају Руси и они на крају одлучују, а после долази друга фаза и договори са државом како бисмо видели који су њени интереси", одговара Мимовић.

„Отворени смо за све разговоре и све опције, како бисмо заједнички омугућили да фирма иде напред или да не би дошло до гашења рафинерије кроз две године, да би бензинске станице остале тамо где јесу", додаје он.

Упркос томе што никада раније није купио или управљао компанијом попут НИС-а, у томе не види препреку.

„Сваку компанију или посао гледам као бизнис, као нови изазов, а није услов да ја долазим из нафтне индустрије да бих могао да купим НИС.

„Сагледали смо целу ситуацију, ово је добар и изазован посао и то је једини разлог наше понуде, а ако би дошло до преузимања, припремили смо врхунске менаџере који су из те струке и који би водили и унапређивали посао", каже Мимовић за ББЦ на српском.

Бурна каријера, затвор и афере у Словенији

Мимовић је био директор словеначке фирме United Alpe-Adria Limited која се бавила саветовањем у области менаџмента, али се на том месту задржао од августа 2007. до маја 2008, подаци су регистра компанија Велике Британије.

Био је и директор и власник компаније CPL из Љубљане, која се бавила изградњом путева и другим грађевинским пословима.

Он је 2014. осуђен на две године затвора и новчану казну од 100.000 евра због превара почињених док је руководио предузећем.

Иако је приликом доласка на суђење тврдио да је судски процес политички мотивисан, признао је кривицу по две тачке оптужбе за превару вредну око 2,2 милиона евра.

Мимовић је тада навео Албина Бизјака, власника грађевинске компаније Албистрој која је као подизвођач учествовала у пословима са ЦПЛ-ом, да уплати тај новац уверавајући га ће га искористити за спас компаније ЦПЛ.

„Признао сам кривицу и сада све пада на мене, а и други људи би требало да седе овде (на оптуженичкој клупи).

„Време ће показати, истина ће изаћи на видело", рекао је Мимовић приликом изрицања пресуде.

Компанија ЦПЛ је банкротирала 2013, а Мимовић се четири године касније поново нашао на оптуженичкој клупи.

Првостепено је тада осуђен на 12 година затвора због превара и прања новца повезаним са пословањем фирме ЦПЛ, уз казну од 99.000 евра и обавезу да врати држави 1,13 милиона евра, пренео је словеначки портал Репортер.

Виши суд у Љубљани је 2018. укинуо ту пресуду.

Мимовић је постао познат и због оптужби на рачун бившег градоначелника Љубљане Зорана Јанковића, тврдећи да је Јанковић тражи 10 одсто новца од сваког инфраструктурног пројекта који ЦПЛ договори са градском управом, пише Репортер.

Јанковић је касније ослобођен кривице због тих и других оптужби повезаних са наводном корупцијом.

'Афера зачин' са Подравком у Хрватској

Најављивао је 2010. да ће преко његове компаније FIA Invest из Србије преузети више од 10 одсто власништва у хрватској Подравци, иако су му тада рачуни били у блокади.

Тврдио је да је то учинио куповином малтешке фирме Fima Ami, која је била власница тих деоница, додавши да је инвестирао 60 милиона евра у хрватског прехрамбеног гиганта са вишедеценијском традицијом.

Медији су писали да његова фирма наводно иступа испред италијанског Финест фонда.

Хрватско државно тужилаштво за спречавање корупције и организованог криминала (УСКОК) покренуло је истрагу тог посла.

У случају који је у Хрватској познат као „Афера зачин" приведени су бивши потпредседник хрватске владе Дамир Поланчец и Зоран Марковић, директор фирме Фима Ами.

Мимовић је у то време најавио Загребачкој берзи да ће уложити 240 милиона евра у Хрватској, позивајући се на капитал из Швајцарске и Италије.

Али, у време када је то говорио рачун фирме му је био блокиран дуже од 200 дана због дуга према банкама од 160.000 евра, писао је Вечерњи лист.

Хрватски медиј је тада известио и да његова компанија Фиа Инвест девет месеци не плаћа закуп канцеларија у београдском насељу Дедиње, због чега јој је тада претило исељење.

Мимовић на крају није постао мањински власник Подравке, у којој данас 49 одсто власништва имају хрватски пензиони фондови, а 25 одсто Република Хрватска.

Које је све фирме поседовао Мимовић?

Мимовић је, према писању Форбс Србија, био или је већински власник најмање девет компанија које послују или су пословале у Србији:

Осам фирми више не послује, једној од преосталих је привремено одузет порески идентификациони број (ПИБ), а другој блокиран рачун, додаје се.

Према писању словеначких медија, био је и власник компаније Patera, регистроване у Италији.

Пословала је и у Швајцарској, а преко ње је Мимовић 2012. купио словеначку грађевинску фирму ЦПЛ.

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на bbcnasrpskom@bbc.co.uk