Kad i kako Interpol raspisuje poternicu

'Traži se'

Ova kratka naredba međunarodne policijske organizacije Interpol pokreće zahtev kolegama širom sveta da se uključe u potragu za osumnjičenim za neko krivično delo.

Predlog za raspisivanjem poternice može da uputi jedna od država članica, što Interpol može da prihvati ili odbije.

Tako je, prema rečima, Željka Kočića, jednog od branilaca studenata i aktivista iz Novog Sada optuženih za rušenje državnog poretka, Interpol odbio zahtev Srbije da raspiše poternicu za njima.

„U dopisu Interpol moli organe Srbije da ne šalju zahteve da se podigne poternica protiv te dece", tvrdi Kočić za BBC na srpskom.

BBC nije imao uvid u dopis Interpola koji navodi Kočić, Ministarstvo unutrašnjih poslova Srbije (MUP) nije odgovorilo na pitanja do objavljivanja teksta.

„Ako ili kada policija u bilo kojoj od 196 zemalja članica Interpola deli informacije sa Generalnim sekretarijatom u Lionu u vezi sa istragama i pojedincima, između ostalog i zahteve za crvene poternice, ove informacije ostaju u vlasništvu te zemlje članice.

„Generalni sekretarijat može da pruži informacije samo u posebnim okolnostima uz odobrenje dotične zemlje", kažu u pisanom odgovoru iz Interpola za BBC na srpskom.

Pred sudom u Novom Sadu u toku je proces protiv 12 studenata i anti-vladinih aktivista.

Njih šestoro je privedeno u martu i proveli su više od sedam meseci u zatvorskom, pa kućnom pritvoru.

Preostalih šestoro se u martu već bili van zemlje, a od tada se nisu vraćali u Srbiju.

Interpol omogućava saradnju policijskih službi širom sveta u borbi protiv kriminala.

Organizacija je osnovana 1923. godine u Beču, a posle pauze tokom Drugog svetskog rata ponovo je počela da radi.

Sedište Interpola je u francuskom gradu Lionu, ima više od 190 država članica, među kojima je od 2001. godine i Srbija, prvo kao deo Savezne Republike Jugoslavije, pa državna zajednica Srbija i Crna Gora, a onda i samostalno.

Osnovna uloga Interpola je pomoć policijama različitih država u razmeni informacija, koordinaciji međunarodnih istraga i pronalaženju osumnjičenih za određena krivična dela.

Međutim, Interpol nema ovlašćenja da hapsi osumnjičene, niti da pokreće krivične postupke.

Pogledajte video: Kako Rusija koristi Interpol za progon protivnika

Ko podnosi zahtev za raspisivanjem poternice?

Svaka država članica ima Nacionalni centralni biro (NCB) Interpola.

Preko biroa se nacionalni policijski organi povezuju sa drugim državama i Interpolovim Generalnim sekretarijatom posredstvom bezbedne globalne komunikacione mreže - I-24/7.

NCB traži potrebne informacije od drugih centara kako bi učestvovao i pomagao u istrazi i traženju osumnjičenih širom sveta, ali i u matičnoj državi.

Upravo Nacionalni centralni biroi mogu da podnesu Interpolu zahtev za raspisivanjem određene poternice.

Ovo odeljenje je u Srbiji pri Upravi za međunarodnu operativnu policijsku saradnju.

Interpolu i Međunarodni krivični sud (MKS) može da uputi zahtev za raspisivanjem poternice zbog potrage za ljudima osumnjičenim za ratne zločine i zločine protiv čovečnosti.

I Ujedinjene nacije (UN) mogu da traže raspisivanje u slučajevima sankcija koje je uveo njihov Savet bezbednosti (SB).

Poternicu izdaje Generalni sekretarijat Interpola i jednom kada je pokrene, ona je dostupna svim državama članicama.

Kakve poternice postoje?

Crvena se raspisuje kako bi se pronašla lokacija ili privremeno uhapsili ljudi za kojima se traga zbog krivičnog gonjena ili izdržavanja kazne.

Više od 86.000 crvenih poternica na osnovu sudskog naloga države koja je podnela zahtev podignuto je zaključno sa 31. decembrom 2025, prema podacima na zvaničnom sajtu Interpola.

Zahtev se upućuje po pokretanju krivičnog postupka u državi koja ga i podnosi, ali ne znači nužno da je reč o matičnoj zemlji traženog pojedinca, objašnjeno je na Interpolovom sajtu.

Crvena poternica nije međunarodni nalog za hapšenje, ali je signal policijama država članica da mogu privremeno da pritvore tražene pojedince, dok ne bude pokrenut postupak izručenja.

Upravo se to desilo beloruskom političkom aktivisti Andreju Gnjotu.

Godinu dana je bio u pritvoru u Srbiji, a uhapšen je na osnovu naloga beloruskog biroa Interpola koji ga tereti za utaju poreza od oko 300.000 evra.

Za Gnjotom je bila raspisana crvena poternica, a ukinuta je u junu 2023, saopštili su tada iz Generalnog sekretarijata Interpola u pisanom odgovoru za BBC na srpskom.

Na crvenoj poternici Interpola bio je i Darko Šarić, kog mediji opisuju kao „jednog od najvećih narko bosova na Balkanu".

On se 2014. predao srpskim vlastima, protiv njega se vodi nekoliko sudskih postupaka, a doneta je i jedna pravosnažna presuda.

Šarić je negirao sve optužbe, a trenutno izdržava 15-godišnju kaznu zatvora.

Interpol je 2022. raspisao poternicu za hapšenjem Doa Kvona, južnokorejskog državljanina osumnjičenog za veliku prevaru kriptovalutama.

On je te godine uhapšen na aerodromu u Podgorici, u Crnoj Gori, sa još jednim državljaninom Južne Koreje.

Do Kvon je bio šef kompanije za trgovinu kriptovalutama tokom čijeg kraha su klijenti izgubili 40 milijardi dolara.

Kvon je, prema odluci Ministarstva pravde Crne Gore, izručen Americi, iako ga je potraživala i Južna Koreja.

Crvena poternica je možda najpoznatija, ali nije jedina.

Žuta se podiže kako bi se pronašli nestali, često maloletnici, ili da bi se pomoglo u identifikaciji ljudi koji nisu u mogućnosti da to sami učine.

Podignuta je u slučaju tada dvogodišnje Danke Ilić iz Srbije koja je nestala 2024. Još uvek se ne zna sudbina ove devojčice.

Plavom poternicom se prikupljaju dodatne informacije o identitetu, lokaciji ili aktivnostima ljudi koji su pod krivičnom istragom.

Da bi se dobile informacije o neidentifikovanim telima podiže se poternica crne boje.

Kako bi se upozorilo na kriminalne aktivnosti pojedinca koji se smatra mogućom pretnjom po javnu bezbednost raspisuje se zelena.

Narandžastom se upozorava na događaj, pojedinca, predmet ili proces koji predstavlja ozbiljnu i neposrednu pretnju po javnu bezbednost.

Informacije o načinu delovanja, predmetima, uređajima i metodama prikrivanja koje koriste kriminalci dobijaju se podizanjem ljubičaste poternice.

Da bi se identifikovala i pratila imovina stečena kriminalnim radnjama raspisuje se srebrna poternica.

Interpol - Specijalna poternica Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija (UN) izdaje se za entitete i pojedince na meti sankcija Komiteta za sankcije SB UN-a.

Provera

Da bi Generalni sekretarijat Interpola podigao poternicu, predlog za njeno raspisivanje proverava Radna grupa za obaveštenja i širenje informacija.

U toj višejezičnoj grupi su advokati, policajci i operativni stručnjaci.

Njihov zadatak je da utvrde je li zahtev u skladu sa pravilnikom i Ustavom Interpola.

Generalni sekretarijat odbija zahteve sa političkim, verskim, religijskim ili vojnim elementima, jer se time krši član 3 Ustava.

Tako je 2025. odbio da raspiše poternicu za Miloradom Dodikom, tada predsednikom Republike Srpske, jednog od dva entiteta Bosne i Hercegovine (BiH), na predlog Tužilaštva BiH.

Radna grupa prilikom procene razmatra dostupne informacije.

Sve zemlje članice se obaveštavaju o odluci i zahteva se da uklone sve informacije iz nacionalnih baza podataka.

Interpol se godinama suočava sa optužbama da pojedine države, poput Rusije, koriste crvene poternice i difuzije, odnosno zahteve za lociranje i privremeno hapšenje ljudi, kako bi u inostranstvu progonile novinare, aktiviste i poslovne ljude.

BBC je više od godinu dana analizirao dostavljene podatke uzbunjivača iz Interpola i razgovarao s ljudima koji su se iz pogrešnih razloga našli na listi traženih, a čiji životi su se okrenuli naglavačke.

Interpol je za BBC osporio zaključke istrage, obrazlažući da imaju ustavnu obavezu da ostanu neutralni i da su poslednjih godina dodatno ojačali zaštitne mehanizme kako bi sprečili zloupotrebe.

BBC na srpskom je od sada i na TikToku, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk