'Шта су они неком скривили?': ББЦ у посети иранској школи у којој је погинуло 120 деце

УПОЗОРЕНЈЕ: У тексту су узнемирујући описи смрти деце

Амаинех Надеми хода опрезно кроз оно што је остало од њене старе школе.

Комади одломљеног бетона висе са оштећеног спрата.

Неколико учионица је још очувано, њихови јарким бојама обојени зидови украшени су насликаним балонима и цвећем.

Ова 33-годишња учитељица зна тачно где се шта налазило - учионице девојчица на спрату, учионице дечака у приземљу, канцеларија директора, соба за молитве.

Рушевине су све што је остало од њене учионице, где је предавала ученицама првог разреда у основној школи Шаџарех Тајебех у Минабу, градићу у јужном Ирану.

Двадесет осмог фебруара, у првим сатима америчко-израелског рата са Ираном, ваздушни удар на школу преобразио је обично суботње јутро у једну од трагедија која је дефинисала овај сукоб - и постала убедљиво најсмртоноснији инцидент за цивиле.

Потврђена је смрт укупно 156 људи, од чега 120 деце, међу њима и једне трудне жене и њеног нерођеног детета, према тужилаштву Минаба.

Стручњаци кажу да докази указују да су америчке снаге погодиле школу, која се налази поред комплекса ИРГЦ-а, за који сателитски снимци показују да је био погођен више пута.

Сједињене Америчке Државе (САД) нису преузеле одговорност, мада су амерички медији известили како војни истражитељи верују да је врло вероватно да су америчке снаге напале школу ненамерно.

Бол због овог догађаја не јењава.

Наставници нам кажу да се моле на овој локацији сваки дан.

Спасиоци и даље трагају за посмртним остацима погинулих.

Највећи део спрата се обрушио на приземље.

„Не можете више да је назовете школом“, каже Амаинех и додаје да су то сада само „зидови који миришу на смрт, тугу и крв која је проливена овде“.

Иранске власти су жарко желеле да посетимо школу - она је доказ, кажу, да је кампања коју је Вашингтон представио као напад на иранску војску и безбедносни апарат уместо тога донела ненадокнадиву штету цивилима.

Погледајте видео: ББЦ у школи у Ирану у којој је у нападу погинуло 120 деце

'Сви смо полетели у ваздух'

Школски дан је почео као и обично.

Био је исламски свети месец Рамазана, и деца су се окупила у соби за молитве да би рецитовала из Курана, присећа се она, пре него што је почела да подучава ђаке новом слову персијског алфабета.

Први напади на Иран су почели и она каже да је директор најавио да ће школа бити затворена.

Наставници су почели да зову родитеље да покупе децу.

Само петоро од Амаинехиних 15 ученица из првог разреда остало је у њеној учионици на спрату, каже она, кад је чула експлозију недалеко од школе.

Била је у ходнику и појурила је назад по децу, додаје.

„Баш кад сам се спремала да пођем, ракета је погодила школу“, каже Амаинех.

„Нешто је и мене и моје ученице погодило у главу - све смо полетеле у ваздух.“

Потом је, каже она, густи црни дим испунио учионицу: „Нисам могла да видим ни ученице које сам држала у рукама. Нисмо могле да дишемо.“

Сећа се да је чула другу експлозију и вриштање, децу како плачу и потом рушење саме школе – „читава је била уништена одједном“.

„Крв се сливала са мене и мојих ученица“, додаје Амаинех.

Кад се дим накратко разишао, проследила је рањену децу људима испод и провукла се поред ватре и рушевина ка школској капији, где је видела окупљене родитеље.

Многи су потрчали до локације боси, нису стигли ни да се обују, присећа се.

Није разумела у почетку зашто родитељи трче ка школи, верујући у шоку и конфузији да су сви остали већ успели да побегну из зграде, прича учитељица.

„Нисам знала да су сви они под рушевинама.“

Амаинех је подучавала прваке у школи шест година.

Наводи имена ученица и колегиница које су страдале тога дана: Адрина из њеног првог разреда, за коју каже да је погинула на степеницама заједно са мајком, Фатемех из другог разреда, и многи други, међу којима ђаци из шестог разреда којих се сећа да им је предавала абецеду, баш као и директор, заменик директора, наставник физичког и наставник Курана.

'Пронађи ми сина'

У року од неколико минута, почели су да пристижу спасиоци.

Реза Бешарати, радник иранског Црвеног полумесеца, каже да је био међу првим спасиоцима који су се нашли на лицу места, и зао путеве близу школе закрчене док су очајне породице журиле да потраже децу.

Минаб је мало место.

Док се Реза пробијао кроз масу и улазио у рушевине, каже да је препознавао људе, међу њима и неке своје рођаке.

„Почели смо да проналазимо људе, надајући се да би неко од њих могао да буде жив“, каже он.

„Али, нажалост, није било преживелих.“

Каже да су тела била осакаћена.

„Можда само рука, нога... Нико није имао комплетно тело.“

Многе породице су препознале децу по обући или одећи, додаје.

Једна од Резиних рођака је тражила дете и преклињала: „Само пронађи моје дете, пронађи мог сина'“, каже Бешарати.

„Нисам могао да јој кажем да њен син није жив. Сви смо само плакали.“

Реза прича да никако није могао да се ослободи призора којима је присуствовао док је претраживао срушену зграду.

„Нисам могао да спавам данима.

„Кад затворим очи... враћају ми се слике онога што сам видео овде.“

Истрага ваздушног удара

Кад су испливали детаљи о нападу, председник САД Доналд Трамп је прво окривио Иран, али без доказа.

Министар одбране Пит Хегсет је рекао да војска истражује и да америчке снаге „никад не гађају цивилне мете“.

Касније је најавио истрагу на вишем нивоу, коју је предводио официр изван америчке Централне команде (Центком).

Трампова администрација још није објавила налазе.

Неколико америчких медијских кућа је известило - позивајући се на људе упознате са истрагом америчке војске - да прелиминарни налази закључују како је врло вероватно да су застарели подаци које је обезбедила америчка Одбрамбена обавештајна агенција довели до тога да се школа третира као саставни део војне локације.

Стручна анализа снимка показала је да је комплекс ИРГЦ-а одмах поред школе био погођен прецизном навођеном ракетом Томахавк - типом крстареће ракете за коју није познато да је поседују ни Израел ни Иран.

Сателитски снимци су показали да су школа и неколико зграда у комплексу погођени, а верификовани снимци су показали да је област била под ваздушним ударима.

Америчке војне мапе такође потврђују да су у то време биле у току америчке операције у јужном Ирану, па и у области Минаба.

Историјски сателитски снимци показују да је школска област претходно била део ИРГЦ-овог комплекса, али да је била одвојена зидом 2016. године и да је имала властите улазе и двориште.

Такође, информације које указују на то да је локација школа јавно су доступне онлајн.

Архивиране слике интернет страница за дечачке и девојачке делове школе – настале у месецима пре напада - садрже адресу ове локације.

Шеф Центкома је рекао конгресном одбору у мају, не залазећи у детаље, да је истрага „сложена“ , јер је школа била у „активној бази ИРГЦ-а за крстареће ракете“, што је иранско Министарство спољних послова одбацило као „неосновану фабрикацију“.

ИРГЦ води комуналне и медицинске установе поред војних, безбедносних и економских активности.

Мештани су рекли за ББЦ на персијском да је локација претходно била база за поморску бригаду ИРГЦ-а, али да верују да је пре неколико година престала да буде војни објекат.

На фотографијама се види да зграде у комплексу обухватају клинику и ауто перионицу.

ББЦ се обратио Министарству одбране и америчкој војсци за коментар.

Званичници су рекли да је истрага у току и да нема нових информација.

Погледајте видео: 'Хоћу ли уопште бити жива сутра?', гласови из Техерана

'Идентификована по чарапама'

Кратком вожњом од уништене школе налази се гробље на ком су сахрањени многи ђаци и наставници.

Сваке вечери се породице окупљају крај гробова.

Мајке бришу прашину са фотографија њихове деце.

Родитељи седе и моле се дуго након што зађе сунце.

Око њих, деца се играју између надгробних плоча браће и сестара, чији су животи прерано одузети.

Масумех Мехран Шекабади долази да посети гроб деветогодишње ћерке Сетајеш сваки дан, често остајући дуго у ноћ.

Била је међу родитељима који су одмах похитали до школе после удара.

„Није било школе“, каже она, док је издаје глас.

„Само дим, дечја коса, рука с једне стране, нога с друге. Деца су била раскомадана.“

Масумех додаје: „Нисам престајала да дозивам, не само Сетајеш, већ сву децу: 'Децо, где сте?'“

Сетајешина породица није добила потврду о њеној смрти све до раних сати наредног јутра, каже Масумех.

Присећа се како су је изнова питали које боје су биле чарапе које је њено дете носило и одговарала је да су биле крем боје.

Сетајеш је идентификована по њеним чарапама.

Желела је да буде учитељица кад порасте, додаје њена мајка.

„Послагала би лутке на каучу и рекла: 'Ја сам ваша учитељица. Ја сам сада у основној школи, дакле, ја сам учитељица.'"

Као и за многе друге родитеље овде, туга је помешана са бесом.

„Дабогда Трамп био уништен, да крв ове деце не би била проливена узалуд“, каже Масумех.

'Пошла су да уче'

Иранска влада се изнова позива на Минаб у говорима, на међународним форумима и у светским медијским извештајима - чак је назвала авион који превози преговараче „Минаб-168“, као референцу на број погинулих који су претходно саопштили званичници.

Напад нуди Исламској Републици моћан контра-наратив вашингтонском опису властите кампање.

Овај рат је поделио Иранце.

Неки су почели да славе чим су почели ваздушни напади, љути због владиног историјата затварања дисидената и употребе смртоносне силе током протеста широм земље.

Надали су се да ће војни притисак од споља можда коначно ослабити или чак срушити режим.

Неки противници власти рекли су за ББЦ да је Минаб био тежак ударац за њих.

Идеју чистог, хируршк прецизног рата учинио је неодрживом и омогућио властима да се представе као браниоци иранског народа од напада стране силе.

У Минабу, Амаинех хода између надгробних плоча њених бивших ђака.

На оближњем спомен-зиду су лица деце, особља и родитеља који су отишли од куће тог суботњег јута и нису се вратили.

Масумех и даље седи поред гроба њене мале девојчице.

„Који је био злочин ове деце? Јесу ли носила оружје? Оловку, књигу, свеску и школску торбу. Нису била наоружана... Пошла су да уче“, каже Сетајешина мајка.

Додатно извештавање: Џасмин Дајер

Навал Ал-Магафи извештава из Ирана под условом да њен материјал не користи ББЦ персијски сервис. Ова ограничења важе за све међународне медијске организације које раде у Ирану.

ББЦ на српском је од сада и на ТикТоку, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на bbcnasrpskom@bbc.co.uk