Фталати у пластици: Како избећи 'хемикалије високог ризика'

Упоран ојед код ћерке, који се претворио у отворене ране, натерао је Марину Петровић да почне пажљиво да чита састав пелена и влажних марамица.

Нико од лекара није јој рекао да би управо ти ситним словима исписани састојци могли бити разлог проблема са којим су се борили.

И тек када је заменила производе које до тада користила, ојед се повукао.

Ово искуство било је „освешћујуће" и потом је почела да обраћа пажњу и на друге предмете који су окруживали њено дете, попут играчака.

„То је веома важно у првој години када деца све стављају у уста, посебно због фталата", каже Петровић, која на Instagramу дели информације о производима без штетних хемикалија.

Али, шта су фталати?

То су хемикалије које се додају производима од ПВЦ пластике, а који могу да поремете нормалан рад организма.

Постоје групе фталата које утичу на рад хормона, због чега се називају и ендокриним ометачима, објашњава научница Кристина Погрмић Мајкић за ББц на српском.

„Хормони су одговорни за раст, развој, репродукцију, хомеостазу, метаболизам, одговор на стрес.

„Фталати могу да поремете све ове процесе у телу", каже Погрмић Мајкић, са Департмана за биологију и екологију Природно-математичког факултета Универзитета у Новом Саду.

Где све има фталата?

Недозвољена количина ових материја може се наћи у различитим производима у Србији - од гумених лопти до апарата за вафле, показује подаци из НЕПРО базе Министарства трговине за последњих годину дана.

Они су повучени са тржишта, о чему су обавештени и потрошачи.

Међутим, постоје и предмети, међу којима и они које користе деца, са значајним нивоом фталата који нису повучени из продаје, показала је ранија анализа организације Алтернатива за безбедне хемикалије Алхем из 2024. године.

Три инспекције - санитарна, тржишна, и инспекција Министарства животне средине - саопштиле су су да нису надлежне за поступање, објашњава Јасминка Ранђеловић из Алхема.

Алхем се обратио и Координационој комисији за инспекцијски надзор, као међуресорном телу, почетком маја 2025, али до сада нису добили одговор.

Из Координационе комисије рекли су за ББЦ да планирају кораке за што „ефикасније решавање проблема".

У Србији је ограничен садржаја фталата у производима широке потрошње од 2023. године тако да не сме премашивати 0,1 одсто.

По узору на европске прописе, фталати не смеју да буду присутни ни у електричној и електронској опреми од 2025.

Годишње анализе Института за јавно здравље Србије „Милан Јовановић Батут" показују да се фталати налазе у различитом проценту у производима који су контролисани у државним лабораторијама.

Док је међу неисправним производима 2021. три одсто имало повишен ниво фталата, за две године се тај провенат значајно увећао - био је 14,5 одсто, показују извештаји о здравственој исправности предмета опште употребе које је ББЦ добио од Института на основу захтева о приступу информацијама од јавног значаја.

Како доспевају у тело?

Годишње се произведе шест милиона тона фталата, једињења које се додају производима од ПВЦ пластике да би је учинили мекшом и еластичнијом.

ПВЦ пластика је свуда око нас - од прибора за домаћинство до играчака за децу и козметике.

Стога су велике шансе да свакодневно долазимо у контакт са предметима који имају фталате, указује Погрмић Мајкић.

Ова једињења су пронађена у крви, мајчином млеку и урину, што указују да смо у великој мери изложени, каже.

„Фталати нису чврсто везани за пластику, лако се ослобађају из амбалаже и доспевају у околину одакле их можемо унети храном или водом.

„Ослобађају се услед загревања, УВ зрачења, када се нађу у киселој средини.

„У месу и масти богатим продуктима могу да се нађу високе концентрације фталата", објашњава она.

Иако не испаравају лако, фталати у људски организам могу да доспеју и удисањем.

„Обично их има мало у ваздуху, али се везују за честице прашине.

„Ако имате нове ПВЦ подове, у просторији је већа концентрација", каже она.

Фталати могу да уђу у тело и преко коже.

Преко лосиона или медицинских рукавица можемо да будемо више изложени, док кабанице и ранчеви, у којима се такође могу наћи фталати, нису тако значајна рута да ова једињења доспеју у тело, објашњава биохемичарка.

Погледајте видео: Оне су свуда, у тигањима, одећи, техници - шта су 'вечне хемикалије'

Које све болести могу да изазову?

Све већом употребом ПВЦ пластике расте и производња фталата, која је од почетка 2000-их удвостручена.

Већа употреба донела је и веће интересовање научника за њихов утицај на здравље људи.

У Европској унији више група фталата означене су као 'хемикалије високог ризика'.

Досадашње студије довеле су фталате у везу са гојазношћу, дијабетесом типа 2, кардиоваскуларним болестима.

Велика пажња посвећена је и њиховом утицају на репродуктивно здравље.

„Показано је да фталати ремете синтезу женских полних хормона, могу да доведу до прераног отказивања функције јајника, прекида овулације, и да буду узрочници неплодности.

„Код жена које раде у фабрикама, у којима има фталата, повећан је ризик од побачаја и смањена је стопа трудноће", указује Погрмић Мајкић.

Биохемичарка каже да се ова једињења доводе у везу и са ендометриозом, полицистичним јајницима, али и негативним исходима медицински потпомогнуте оплодње.

Погледајте видео: Пет извора микропластике у исхрани

Људи су свеснији

Ослањајући се на истраживања разних извора, попут америчког Националног здравственог института (НИХ, Марина Петровић је сама трагала за подацима о штетним хемикалијама и какве последице могу да имају.

„Више информација дају вам могућност одговорнијих избора, што захтева време и посвећеност, али то радим због моје породице.

„Одлучила сам да их поделим и са другим родитељима и испоставило се да им у великој мери значе", каже.

Сматра да су прописи у Србији добри, али и да би требало више да се поштују.

„Да бисмо били сигурни да све оно што је увезено јесте и безбедно", додаје.

Ни Нада Ратковић не мисли да су сви увезени производи безбедни.

Иако обраћа пажњу на храну, у одређеној мери и на козметику, не размишља превише о саставу играчака.

Овој 38-годишњој мајци осмогодишњег дечака, било је важно да играчке које купује буду чврсте када је био мали.

„Више сам се плашила да нема неких лабавих делова које би могао да прогута, него што сам размишљала од чега су направљене", каже.

То је био главни разлог зашто му није куповала јефтиније пластичне играчке, мада је било и таквих лопти које је њен син гризао док су му расли зуби.

Она има „неку представу" о томе шта су фталати, али признаје да читајући састав није обраћала пажњу да ли су ове хемикалије у производу.

Погледајте и овај видео: Какав је утицај 'вечне хемикалије' на живот људи и животиња

Однос родитеља према играчкама мењао се последњих деценија, каже Силвија Шандор, из радионице Kockica Eco Toys, која производи дрвене еколошке играчке.

Када су пре 36 година њени родитељи почели да праве дрвене играчке, нико није постављао питање да ли су еколошке, каже Шандор.

„Они су тада продавали играчке на тезги, на пијаци, да би изгурали финансијски тешке године.

„Данас када правимо играчке, морамо да испунимо низ критеријума из домаћих прописа.

„Родитељи од нас очекују да имамо потврде да су наше играчке заиста еколошке, јер управо то траже да би их купили деци", прича.

Ручно прављене играчке су скупље од оних које настају на производним тракама.

„Они који немају пара и даље ће куповати најјефтиније. Преко апликација за куповину, све и свашта улази у земљу", каже.

Истраживање европског удружења произвођача играчака Toy Industries of Europe, показало је да већина играчака купљених преко онлајн платформи за продају није у складу са ЕУ прописима и да су ризичне по безбедност деце.

Шта показују извештаји 'Батута'?

ББЦ на српском добио је извештаје о здравственој исправности предмета опште употребе за период од 2021. до 2024.

Посуђе, цуцле, дечије играчке, козметички и дувански производи, као и предмети који долазе у контакт са кожом неки су од предмета опште употребе.

Приликом проверавања безбедности, контролишу се, између осталог, њихова физичко-хемијска својства.

Извештаји показују да су предмети најчешће неисправни јер постоје неправилности у декларацији или су оне уочене сензорским испитивањем, што на пример може да буде необичан мирис или изглед.

Један проценат предмета, међутим, има и повишен ниво штетних супстанци, као што су олово, мангани или фталати.

У извештајима се наводи да се годишње проверава мали број производа.

„Иако постоји тренд пораста, и даље је евидентан мали број контролисаних узорака у овлашћеним лабораторијама института и завода за јавно здравље.

„Мали је и обим параметара на основу којих се процењује здравствена исправност узорака", пише у извештају за 2024.

Извештај за 2025. није био доступан у тренутку када се ББЦ обратио Институту Батут.

'Пола кабанице чине фталати'

Анализа 30 производа на присуство фталата, које је за истраживање Алхема урађено на Институту за јавно здравље Србије „Милан Јовановић Батут" 2024, показала је да је ова хемикалија била присутна у различитим количинама.

У дечијој кабаници откривен је изузетно велики ниво, 50 одсто, што значи да пола те кабанице чине фталати, каже Јасминка Ранђеловић.

Фталати су, између осталог, откривени у школском ранцу, торбици за девојчице, навлаци за волан аутомобила, патосницама за аутомобил.

Алармантно је то што су се фталати били у производима које углавном користе деца и омладина, каже Ранђеловић.

Алхем није радио слично испитивање после 2024, али Ранђеловић верује да би били добијени слични резултати.

Због ових производа обратили су се Санитарној инспекцији, која је предмет проследила Тржишној, а ова инспекцији Министарства животне средине.

„Министарство заштите животне средине одлучивало је само о једном производу - патосницама за аутомобиле и оне су повучене са тржишта.

„За осталих 29 производа вратили су предмет Санитарној инспекцији. Дакле, после годину дана вратили смо се на почетну тачку", каже Ранђеловић.

Министарство здравља, при коме је Санитарна инспекција, није одговорило на питања ББЦ на српском.

Из Координационе комисије за инспекцијски надзор за ББЦ су рекли да „спровођење и надзор над Законом о хемикалијама контролишу Министарство заштите животне средине и Министарство здравља преко својих инспекцијских органа".

На шта треба обратити пажњу?

„Произвођач може да напише природно на амбалажи, а тек кад кад погледате састав видите да ту има хемикалије које могу да буду штетне", упозорава Марина Петровић.

Треба пажљиво читати пре куповине, напомиње.

Поред избегавања пластичних играчака непроверених произвођача, Кристина Погрмић Мајкић набраја неколико начина заштите.

Ако у малом троуглу на паковању пише број три, то значи да садржи фталате, објашњава.

„Можемо да користимо стаклене боце и посуде уместо пластичних за храну и воду.

„Не морамо да купујемо већ упаковано месо. Можемо да смањимо употребу козметике", набраја неке од алтернатива.

Иако не можемо да избегнемо производе од пластике, свесним и савесним избором можемо да смањимо изложеност, закључује.

Погледајте видео: Ларве инсеката које једу пластику - шанса за очување животне средине у Србији

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на bbcnasrpskom@bbc.co.uk