Четири могућа сценарија исхода америчког рата против Ирана

Верује се да је у току разговор о другој рунди преговора о примирју с Ираном, након што је делегација из Пакистана стигла у иранску престоницу Техеран.

Двонедељно примирје и даље је на снази након што се више од двадесет сати америчко-иранских преговора којима је домаћин био Пакистан окончало 12. априла без напретка.

Само дан после разговора који нису донели резултате, председник САД Доналд Трамп најавио је нову стратегију према Ирану, предложивши блокаду Ормуског мореуза, стратешког пролаза кључног за међународну трговину нафтом.

Како да схватимо овај првобитни неуспех у постизању договора и могућности даљих разговора?

Да ли се Иран и Америка крећу ка контролисаној ескалацији или чак неизбежном понирању у шири сукоб?

Ово су четири потенцијална сценарија за оно што би могло даље да се дешава.

1. Крхко примирје као 'тактички предах'

После више недеља борби, изгледало је као да примирје Америке и Ирана изражава спремност да се заузда криза.

Међутим, од самог старта, примирје су пратиле значајне нејасноће.

Разлике у тумачењу услова, међу којима географски распон, типови покривених циљева, па чак и дефиниција „кршења примирја“, довели су до тога да неки посматрачи доживе споразум више као тактички предах него као одрживи оквир.

„Шансе за постизање споразума биле су равне нули од самог старта, чим је започео сукоб“, каже Бехнам Бен Талеблу, виши стручни сарадник вашингтонске стручне групе Фондација за одбрану демократија.

„То је скуп начела, ставова и политика око којих се Америка и Исламска Република нису слагале годинама и, на кратке стазе, рат не само да није успео да смањи те разлике, већ их је само појачао“, рекао је он за ББЦ на персијском.

У међувремену, супротстављене изјаве званичника обе стране само су допринеле крхкости ове ситуације.

И док званичници Исламске Републике говоре о сталним кршењима примирја, САД и Израел износе ограниченије тумачење властитих обавеза.

Ово размимоилажење у верзијама практично је продубило неповерење и бацило сумњу на трајност примирја.

Ако напори око повратка за преговарачки сто не буду произвели резултате, примирје тешко да ће бити нешто више од средства за куповину времена, омогућивши странама да предахну, опораве се и прегрупишу, преиспитају позиције и припреме се за следећу фазу.

Овај сценарио постаје одрживији ако једна страна закључи да добија мало тога од актуелне ситуације и да је неопходно значајно појачавање притиска.

Америка би, на пример, као могућност могла да узме у обзир гађање критичне инфраструктуре - електрана, мостова или енергетских погона.

Иако би такви удари могли да изнедре значајан краткорочни притисак, донели би далекосежне хуманитарне и економске последице и могли би да изазову снажнији одговор Ирана.

Истовремено, Израел, као играч који остаје крајње скептичан према преговорима, највероватније би постао утицајан актер.

„Израел би могао да прибегне делима као што су атентати на иранске појединце и личности, међу њима чак и оне укључене у преговоре“, рекао је Хамид Реза Азизи, истраживач међународних односа.

„Трампова блокада Ормуског мореуза повећава ризик од конфронтације, чак и без стварне намере страна“, додао је он.

Иако не може да се искључи могућност ескалације, њена потенцијална цена, као што је изазивање ширег регионалног сукоба и светског економског притиска, могу да учине овај сценарио мање вероватним, макар на кратке стазе.

2. 'Рат из сенке'

Један од сценарија, можда чак вероватнији, јесте повратак на облик сукоба који може да буде описан као „контролисана ескалација“.

Ово би значило да сукоб не достиже степен потпуног рата, али и да се стране потпуно не уздржавају од војне акције.

То би могло да значи наставак сведених напада на инфраструктуру, војне циљеве или чак линије снабдевања.

Улога посредних актера тада би постала значајнија.

Појачане активности група привржених Ирану у Ираку или у Црвеном мору, заједно са јачим америчким притиском на ове мреже, могао би да прошири географски распон сукоба без директног појачавања његовог интензитета.

Неки аналитичари описују овај сценарио као „рат из сенке“.

„Обе стране желе да користе опције и полуге притиска да изврше утицај на другог без уласка у потпуни рат“, рекао је Хамид Реза Азизи за ББЦ на персијском.

„Ако примирје буде било прекршено, вероватноћа да Иран предузме нове акције путем његових савезничких снага, поготово у Јемену, процењује се као веома висока“, додаје он.

Међутим, овај сценарио није без одређених ризика.

Како напетости буду расле, расте и опасност од прерачунавања, а чак и ако ниједна страна не буде имала намеру да доведе до ескалације, једна погрешна процена могла би да распири сукоб до неконтролисаних размера.

3. Наставља се тиха дипломатија

Упркос неуспеху преговора у Пакистану, још се не може закључити да је дипломатија исцрпла све опције или да преговори више не долазе у обзир.

Пакистан, као домаћин ових преговора, највероватније ће у наредним данима наставити напоре у охрабривању Техерана и Вашингтона да постигну споразум прослеђујући поруке између њих.

Бела кућа у међувремену каже да се индиректни разговори настављају.

Истовремено, неки традиционални посредници, као што су Катар, Оман, па чак и Саудијска Арабија и Египат, могли би да постану активни у реакцији на забринутост око могућности да се сукоб отме контроли, служећи као канали комуникације и желећи да спрече наглу ескалацију кризе.

Међутим, кључна поента је да било какав напредак дуж овог пута зависи од сужавања фундаменталног јаза између две стране.

Амерички предлог у 15 тачака и ирански противпредлог у 10 тачака сугеришу да обе стране и даље наступају са позиција које приоритет стављају на наметање властитих оквира пре него на постизање компромиса.

Стога, док је нова рунда преговора и даље могућа, очекивати рапидан и свеобухватни договор делује нереално, макар на кратке стазе.

4. Сведена поморска блокада

Трамп је рекао да морнарица ове земље намерава да уведе поморску блокаду Ирану, спречавајући сваком броду или нафтном танкеру да прође кроз Ормуски мореуз.

Запретио је и да ће пресрести у међународним водама било које брод који плати транзитну путарину Ирану да би прошао кроз мореуз, што је стратегија чији је циљ да остави Иран без прихода од нафте, угушивши његову привреду и истовремено ударивши на најзначајнијег америчког ривала, Кину, као примарног купца иранске нафте.

„Поморска блокада лука Исламске Републике могла би да буде изузетно ефикасна ако се примени довољно обавештајних, надзорних и извиђачких средстава (ИСР)“, рекао је Бехнам Бен Талеблу истакавши дугачку иранску обалу.

„Практични исход такве мере био би да се влади ускрати способности да извози кључну робу.“

Али други аналитичари истичу значајне трошкове које би једна таква политика могла да представља по САД, приближивши њене војне снаге Ирану и чинећи их рањиве на нападе.

Штавише, да би план био ефикасан, поморске снаге би морале да буду размештене близу иранских граница на дужи временски период, што би много коштало.

Одржавање једне такве политике такође би могло да повећа светску цену нафте и енергената, истовремено појачавши вероватноћу интервенције Хута у ометању мореуза Баб ал-Мандаб, због чега би нафта додатно могла да поскупи.

Структурална нестабилност - нови поредак у региону?

На крају, оно што проистиче из ових сценарија је да је регион ушао у фазу у којој је граница између рата и мира нејаснија него икад.

Неуспех пакистанских преговора не наговештава крај дипломатије, нити обележава дефинитивни почетак ширег рата.

Уместо тога, он указује на наставак ситуације у сивој зони.

„Иако би обе стране волеле да се овај сукоб приведе крају, то не делује вероватно на кратке стазе“, рекао је Хамид Реза Азизи.

У актуелном окружењу, тактичке одлуке, безбедносна питања, па чак и мањи развоји догађаја на терену могу имати прекомерне ефекте на целокупну путању кризе.

Ово је навело многе аналитичаре да говоре о „структуралној нестабилности“ у региону, о стању у ком правила игре нису до краја дефинисана а њихов исход је непредвидив.

У таквим околностима, можда је најтачнији опис да су Иран и САД ушли у фазу у којој се рат и преговори одвијају паралелно.

Обе стране настављају да се ослањају на војна средства, док истовремено остављају дипломатске канале делимично отвореним.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу, Јутјубу и Вајберу.

Ако имате предлог теме за нас, јавите се на bbcnasrpskom@bbc.co.uk